Glasači u Švajcarskoj su prošle nedelje obezbedili sebi dodatnu penziju svake godine na nacionalnom referendumu, koji se fokusirao na životni standard starijih osoba, iako je vlada prethodno upozorila da bi povećane isplate bile preskupe za finansiranje. Koliko su penzioneri u Srbiji daleko od 13. penzije? Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu i predsednik PUPS-a, partije koja se za 13. penziju zalaže godinama, kaže da to zavisi od političke volje i stanja državne blagajne. 

Krkobabić za Demostat navodi da bi se sredstva za “13. penziju” izdvajala iz buđžeta, iz sredstava namenjenih za socijalnu politiku, a ne iz Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, tako da se ne naruši postojeći sistem PIO.

Pravo na 13. penziju mogli bi da imaju svi oni koji evidentno sa postojećom penzijom ne mogu da podmire osnovne potrebe.

– To su, pre svega, oni kojima je ugrožena egzistencija, ali i dostojanstvo – ističe ministar.

Trinaestu penziju ili neki drugi institut socijalne politike, poznaju i zemlje Evropske unije, a u okruženju to je Hrvatska, u kojoj postoje jednokratna davanja penzionerima.

Krkobabić kaže da se takozvana “13. penzija”, za koju se PUPS – Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije zalaže godinama, nije klasična penzija, već poseban institut odgovorne socijalne politike, sistemski uređen, što znači da se zna kome, koliko se i kada isplaćuje.

On smatra da su razlozi za njeno uvođenje očigledni i ekonomski opravdani.

Kako objašnjava, prilikom svakog novog povećanja iznosa penzija povećava se i razlika između najvećih i najmanjih primanja penzionera, te je jedini način da se pomogne penzionerima s najmanjim primanjima uvođenje “13. penzije”.

– U 13. penziju, uslovno rečeno, mogu se uključiti i sva dosadašnja jednokratna davanja na republičkom nivou u proteklim godinama, a koja su bila izuzetno značajna za penzionere, pogotovu za one s najmanjim primanjima. Za te namene proteklih godina izdvojena su izuzetno velika sredstva – podsetio je Krkobabić.

Pored tih jednokratnih davanja, bilo je i drugih primera – u Beogradu, u periodu od 2008. do 2012. godine i u Republici Srbiji, 2013. i 2014. godine. 

– U Beogradu je svima koji su primali manje od 20.000 dinara isplaćivano četiri puta po 5.000 dinara. U Srbiji penzionerima koji su primali manje od 16.000 dinara, isplaćeno je četiri puta po 4.000 dinara. Bile su to inicijative PUPS-a – izjavio je ministar za Demostat.

Na pitanje kada bi 13. penzija mogla da počne da se isplaćuje korisnicima, on kaže da to, pre svega, zavisi od stanja državne blagajne, kao i od političke volje.                                                                                                                       

Na pitanje koliki bi iznos penzije mogao da bude, prdsednik PUPS-a navodi da to zavisi od broja korisnika i od raspoloživih sredstava u budžetu namenjenih za socijalna davanja. 

– Podrazumeva se da bi taj iznos trebalo da bude takav da potvrdi opravdanost tog davanja – ističe.

U Srbiji minimalna penzija u ovoj godini, nakon januarskog uvećanja od 14,8 odsto, iznosi 23.684 dinara i prima je oko 138.000 penzionera. 

Prosečna penzija za januar 2024. godine iznosi 45.742 dinara, dok je najviša penzija u januaru iznosila 229.745 dinara.

Kako su se Švajcarci izborili za 13. penziju pročitajte OVDE. 

Izvor: Demostat