Mariana Tišma, psiholog: Oni koji su bili uplašeni, sada su uplašeniji, oni koji su bili ljuti, još su ljući, a buntovni još buntovniji

Mariana Tišma, psiholog: Oni koji su bili uplašeni, sada su uplašeniji, oni koji su bili ljuti, još su ljući, a buntovni još buntovniji

Za samo nešto manje od dva meseca, Srbija je od faze skoro potpunih ukidanja mera ponovo stigla do toga da je nošenje maski obavezno u zatvorenim prostorima, čak i napolju u redovima, ako je gužva. Broj zaraženih korona virusom se povećao i sada već mnogi poznaju nekoga ko je bolestan. Nadležni upozoravaju na to da će maske ostati sastavni deo naših života barem do sredine sledeće godine, a možda i duže.

Značajan deo stanovništva se pridržava propisa, ali nije zanemarljiv broj onih koji to odbijaju. Mnogi ljudi imaju otpor prema maskama, pa ili neće da ih nose ili ih ne koriste pravilno, a dosta je i onih koji su skloni teorijama zavere. Zbog čega se neki građani tako ponašaju portal Mojnovisad.com pokušao je saznati od dr Mariane Tišme psihoterapeuta i sportskog psihologa iz Centra za savremenu psihologiju.


Zašto značajan broj građana odbija da koristi maske?

– Ljudi često menjaju svoje maske u skladu sa ulogama koje imaju u pojedinim socijalnim okruženjima. Neki se različito ponašaju u krugu porodice, sa prijateljima, u školi, ili na radnom mestu. Tu pojavu je prvi identifikovao i definisao Karl Gustav Jung kroz pojam Persone pod kojom je smatrao "masku" koja i pokriva, ali i štiti naše Ja. Te, takve maske nosimo svojevoljno, ponekad i potpuno nesvesno, ali ih sami kreiramo spram svojih želja i potreba. Međutim, ovde se radi o nekim drugim maskama. Maskama koje su nam drugi kreirali i objasnili nam da moramo da ih nosimo. To "moranje" kod mnogih stvara bunt, odnosno emocije poput ljutnje, inata i prkosa. Još kada se na sve to doda da nas svakodnevno zasipaju oprečne informacije o tome da li nas maske štite (sprečavaju kapljično širenje virusa) ili ne, pa čak i one koje govore da nam možda maske i štete (skupljaju viruse na sebi i smanjuju nam imunitet jer nema autoimunizacije), zbunjenost i otpor prema njima je još veći. Stručna javnost se po mnogim pitanjima ne slaže. Slušajući razne imunologe, virusologe, infektologe kako kod nas tako i u inostranstvu, koji su angažovani u referentnim zdravstvenim organizacijama, teško je shvatiti šta je najbolje za nas pojedince koji se ili ni malo ili vrlo malo razumemo u medicinu.

To "moranje" kod mnogih stvara bunt, odnosno emocije poput ljutnje, inata i prkosa.

 


Kako to „bombardovanje“ informacijama utiče na ljude tokom pandemije? Mnogi su uplašeni ili ljuti, a neki i dalje ne veruju da virus postoji.

- Upravo takve oprečne informacije produbljuju strah i neizvesnost. Strah nas motiviše na borbu ili beg, neizvesnost nas motiviše na ponašanja koja će dovesti do toga da sticanjem informacija i ovladavanjem veštinama što više stvari držimo pod kontrolom. Neki pak, kada su uplašeni redefinišu stvarnost i usled toga počnu da osećaju ljutnju. Njena funkcija je da nas motiviše na ponašanja koja će dovesti do promene situacije. Pošto, koliko god se ljutili, korona situacija se neće promeniti, jer na to ne možemo uticati, mnogi se od straha i stresa brane negiranjem postojanja virusa, te postojanjem raznih teorija zavera. Bilo kako bilo, važno je distancirati se od svih tih informacija i dezinformacija i pokušati pronaći jednostavna rešenja u ovim komplikovanim vremenima.


Čini se da mnogi građani imaju osećaj da se ovo nikad neće završiti?

– To je jedan bitan segment koji se ne sme zanemariti kada pričamo o koroni. Cela ova situacija predugo traje. Prošli smo razne faze (šok, nevericu, buru različitih emocionalnih reakcija) dok se nismo manje ili više pomirili sa situacijom i na nju navikli. Bili smo disciplinovani, izolovani, pa pušteni uz uveravanja da se situacija popravlja. Taman kada smo se svi malo opustili, sabrali štetu (ekonomsku, psihičku, fizičku) i počeli da se oporavljamo, stigao je novi talas zastrašivanja, straha, stresa. Ovaj put sa manje ograničenja, ali sa više ugroženih. U prvom talasu žrtve su za većinu od nas bile samo brojke, u drugom talasu su one postale ljudi sa imenom i prezimenom, ljudi koje znamo i za čije zdravlje strepimo. Dakle, stres je postao još veći. Kada se prvi put nađemo u nekoj situaciji koja je za nas neprijatna i stresna, mi iskoristimo sve psihološke mehanizme odbrane kako bismo iz nje izašli sa što manje štete. Međutim, taman kada smo krenuli u oporavak došao je novi talas sa kojim smo morali da se suočimo iscrpljeni. Zbog toga su emocionalne reakcije kod mnogih ljudi intenzivnije. Oni koji su bili uplašeni, sada su uplašeniji, oni koji su bili ljuti, sada su ljući, oni koji su bili buntovni, sada su buntovniji. U svakom slučaju, nijedna od tih emocija ne vodi ka jačanju psihofizičkog zdravlja i oporavku.

Mnogi se od straha i stresa brane negiranjem postojanja virusa, te postojanjem raznih teorija zavera. 


Kako se izboriti sa emocijama koje su nas preplavile u ovakvoj situaciji?

– Upravo zbog svega navedenog, lično preferiram stvaranje pozitivne mikroklime na koju svakako možemo uticati. Pod jedan da smanjimo stres. Boravimo što više u prirodi, družimo se onlajn ili uživo poštujući fizičku distancu sa ljudima koji nam prijaju. Slušajmo omiljenu muziku, plešimo, stvarajmo umetnost. To svakako dovodi do smanjivanja stresa. Kada se stres smanji, tj. kada procenimo da ne moramo biti u pripravnosti za borbu ili beg, naš organizam se opušta, vraća mu se u funkciju varenje i uspostavlja se bolji imuni sistem, počinje da se oporavlja i isceljuje. Pod dva da držimo pod kontrolom ono što možemo. Držimo se propisane fizičke distance, dezinfekcije i/ili pranja ruku. Obavezno nosimo maske kada je to potrebno, dakle onda kada ne možemo da držimo distancu i u zatvorenom prostoru. Pod tri da na momenat zaboravimo bunt i ljutnju. Zaštitimo sebe i druge. Bilo da slušamo stručnjake koji govore o tome da nas maske štite, one koji govore o tome da maske treba da nose samo zaraženi, ili o tome da maskama štitimo druge od nas, ako svi poštujemo pravilo da se maske nose u zatvorenom prostoru i kada je nemoguće održati fizičku distancu, svi ćemo biti zaštićeni. I ne samo to. Možda ćemo, ako budemo svi zajedno, kao tim, u borbi protiv korone poštovali preventivne mere doprineti tome da virus što pre pobedimo i vratimo se normalnom životu.


Kako porodica da promeni mišljenje člana koji ne želi da koristi zaštitu?

– Nažalost postoje oni koji na sve načine izbegavaju nošenje maske i ostale mere prevencije. S jedne strane, ako su punoletni imaju pravo na to. Sami su odgovorni za svoje ponašanje, kao i za posledice do kojih to ponašanje dovodi. Mi možemo na posledice da ih upozorimo, ili da im postavimo granice kako svojim ponašanjem ne bi i nas ugrozili. S druge strane često među tim buntovnicima su baš oni do kojih nam je stalo i za čije zdravlje strepimo. Tada nam ostaje da ih saslušamo, razumemo, damo im za pravo što misle drugačije, ali ipak im kažemo koliko i zbog čega je nama važno da ostanu zdravi i još jednom ih zamolimo da ispoštuju preporučene preventivne mere. Bilo bi dobro da jedni drugima pomognemo i da zajedno prevaziđemo ovu globalnu stresnu situaciju sa što manje štete.

Oceni vest:
15
7

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Marinči

    pre 47 dana i 2 sata

    Upravo tako!Cuvaj drugog od sebe i sebe od drugog!A to je inače dobro da pazimo jedni druge,da nismo sebični i besni,niko ne voli maske,ali moramo bar toliko da učinimo da se smanji mogućnost zaraze .
    Baš lep tekst!

    Oceni komentar:
    1
    5