MINISTARSTVO FINANSIJA SE OGLASILO: Zaposleni će i dalje morati da dostavljaju račune za prevoz

Zaposleni će i dalje morati poslodavcima da dostavljaju račune ukoliko žele da im bude isplaćena naknada za prevoz, kažu u Ministarstvu finansija.

Prethodnih dana, mediji su preneli tumačenja Saveza samostalnih sindikata Beograda, Sindikata pravosuđa i Računovodstvene komore, koji su se pozivali na mišljenje resornog ministarstva od 3. juna iz koga, kako su naveli, proizilazi da poslodavci više neće morati od zaposlenih da traže račune za gorivo ili za karte u javnom prevozu.

To mišljenje je, kako sada navodi ministarstvo, pogrešno protumačeno jer se, kako kažu, praktično ništa nije promenilo, odnosno zaposleni će i dalje morati da pravdaju troškove prevoza.

– Odredbom člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.988 dinara mesečno – kažu za Tanjug u Ministarstvu.

Shodno tome, navedeno poresko oslobođenje do visine propisanog neoporezivog iznosa može se primeniti u slučaju kada se takve isplate dokumentuju odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom (npr. račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i slično).

Po osnovu naknade troškova koji nisu dokumentovani odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, obračunava se i plaća porez na zaradu po stopi od 10 posto.

Prema zakonu, ako se naknada za dolazak i odlazak sa rada ne dokumentuje verodostojnom računovodstvenom ispravom, isplate zaposlenima na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada smatraju se nedokumentovanim troškovima.

Prema članu 9. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, primanja zaposlenog koja se, u smislu zakona kojim je uređeno oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, uključujući i primanja na koja se do iznosa propisanog tim zakonom ne plaća porez na zarade, priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćena, odnosno realizovana.

To podrazumeva da ukoliko zaposleni ne dostavi poslodavcu račune za plaćanje prevoza za dolazak i odlazak sa rada, a poslodavac predmetnu naknadu isplati zaposlenom i obračuna i plati porez na zarade po stopi od 10 odsto (saglasno zakonu koji uređuje oporezivanje dohotka građana), isplaćena naknada priznaje se kao rashod u poreskom bilansu obveznika.

Izvor: eKapija