Napad nožem otvorio ključno pitanje: Imamo li poverenje u institucije za biometrijski nadzor?

Slučaj u kojem je muškarac napao nožem ženu na Novom Beogradu ponovo je otvorio raspravu o uvođenju biometrijskog prepoznavanja lica u krivičnim istragama u Srbiji. Dok bezbednosne institucije ističu potencijal za efikasnije sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela, stručnjaci upozoravaju na rizike po privatnost i potrebu za jasnim zakonskim okvirom i kontrolom zloupotreba.

Zakon kojim je bilo predviđeno uvođenje biometrijskog nadzora u Srbiji dva puta je povlačen iz skupštinske procedure. Ključne primedbe odnosile su se na moguće zadiranje u privatnost građana, kao i na rizik od zloupotrebe softverskih rešenja za prepoznavanje lica.

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović navodi da razume argumente Ministarstva unutrašnjih poslova da bi takav sistem mogao da doprinese većoj bezbednosti u javnom prostoru, bilo u slučajevima fizičkih napada ili potencijalnih terorističkih pretnji.

– Sporno je da li je zbog takvih slučajeva koji nisu svakodnevni, odnosno ne dešavaju se u većem broju,  opravdano nadzirati sve građane na javnim prostorima – smatra Marinović.

Sličan stav iznosi i Nevena Ružić, saradnica na Fakultetu bezbednosti, koja tvrdi da bi primena biometrijskog prepoznavanja mogla biti prihvatljiva isključivo u strogo definisanim situacijama.

Reč je o kamerama koje, osim snimanja, mogu da prate kretanje osoba u javnom prostoru. Stručnjaci upozoravaju da takvi snimci mogu da sadrže znatno više podataka o građanima nego što je neophodno za konkretnu istragu, što otvara prostor za potencijalne zloupotrebe.

Marinović naglašava da bi primena biometrijskog prepoznavanja morala da bude ograničena i ciljana. Umesto masovnog nadzora, kako ističe, racionalniji pristup bio bi da se već postojeća fotografija lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo upari sa konkretnim snimkom.

Ružićeva podseća da svaka kamera, sama po sebi, predstavlja zadiranje u privatnost i da se celo pitanje u krajnjoj liniji svodi na poverenje u institucije. Kada tog poverenja nema, kako kaže, postavlja se pitanje opravdanosti obrade podataka.

Biometrijsko prepoznavanje lica u krivičnim istragama već koriste policije Austrije, Francuske, Mađarske i Slovenije, a u pojedinim zemljama zabeležen je pad stope kriminaliteta posle uvođenja tih sistema.

Izvor: RTS (Jovana Vulinović)