Neurolog ukazao na četiri stvari koje uništavaju naše pamćenje

Karan Renganat, američki profesor na Centru za neurologiju i Odeljenju za psihologiju i direktor Laboratorije za dinamičko pamćenje na Univerzitetu Kalifornija u Dejvisu, koji ima iskustva u proučavanju mozga otkrio je koje četiri stvari najviše uništavaju naše pamćenje i kako ih možemo izbeći da bismo očuvali mentalnu oštrinu i u starijim godinama.

Prekomerno "multitaskingovanje"

Prefrontalni korteks je područje mozga na koje se oslanjamo kako bismo obratili pažnju na svet oko nas. Nažalost, funkcija prefrontalnog korteksa i naša sposobnost fokusiranja često opada s vremenom.

Sposobnost da istovremeno radimo više stvari, multitasking, pogoršava situaciju, jer ometa pamćenje i opterećuje funkciju prefrontalnog korteksa. Multitasking tako oduzima resurse koji bi inače pomogli u formiranju jakih sećanja.

Kako biste poboljšali pamćenje, savetuje se da stavite telefon sa strane i blokirajte vreme u svom rasporedu za određene zadatke. Poželjno je i da uključite pauze za meditaciju, sanjarenje, šetnju napolju ili bilo šta što vas obnavlja. Samo nemojte pokušavati sve da radite odjednom.

Nemamo dobar i kvalitetan san

Količina i kvalitet sna često opadaju s godinama, iz raznih razloga, prenosi Blic.

Lekovi, alkohol i stres pogoršavaju ovaj problem.

Naš mozak aktivno radi dok spvamo. On uklanja metabolički otpad koji se akumulira tokom dana. Takođe se aktiviraju sećanja i prave se veze između različitih događaja koje smo doživeli.

Nedostatak sna je poguban za prefrontalni korteks i vodi ka fragmentiranim sećanjima. 

Zato bi bilo dobro da pokušate da izbegavate vreme pred ekranom, teške obroke, kofein i alkohol neposredno pre spavanja. 

Ukoliko imate ozbiljne probleme sa hrkanjem, razmislite o proceni za lečenje apneje u snu. Ako loše spavate, dnevni odmor može pomoći.

Monotone aktivnosti

Pamćenje događaja vezujemo za informacije o tome šta se dogodilo, kada se dogodilo i gde se dogodilo. Ovo se zove epizodičko pamćenje, prenosi Blic.

Pesma koju niste čuli od srednje škole ili mirisa jela koje je vaša baka kuvala, mogu oživeti živo epizodičko sećanje. Ovo funkcioniše samo ako imate iskustva koja su povezana sa relativno različitim kontekstima, a ne sa mnogo monotonim iskustvima.

Zato razmislite o diversifikaciji svojih rutina – provedite vreme sa raznovrsnim ljudima, idite na različita mesta i isprobajte nove doživljaje kako biste stvorili trajna sećanja.

Sigurnost u sopstvenu sposobnost pamćenja

Ukoliko pokušavate nešto što uključuje pamćenje, kao kada ste upoznati sa grupom ljudi ili pokušavate da naučite strani jezik, počnite prihvatanjem da ćete verovatno preceniti koliko ćete zapamtiti.

Zato, umesto da se oslanjate na mehaničko pamćenje, najučinkovitije učenje se događa u okolnostima kada se trudite da se setite sećanja i zatim dobijete odgovor koji tražite. 

Savet je da, na primer, nekoliko minuta nakon što naučite nešto, pokušajte da se testirate na to. Zatim uradite isto za sat vremena. Što više razdvojite ove pokušaje, to će biti bolje.