Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Sonjа Slijepčević Fotografija: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, privatna arhiva Dragomira Mitrovića
NOVOSAĐANI: Omiljeni gradski konobar ima osmeh i toplu reč za svakoga
Oni ugostitelji koji čine da se kod njih osećate kao kod kuće. Oni koji prepoznaju vaše želje i rado ih ispunjavaju. Oni koji vas cene i svoj posao rade sa lakoćom. Ti se pamte i izdvajaju u moru drugih.
Dragomir Mitrović, kojeg ceo grad od milja zove Gagi, preko dve decenije radi u ugostiteljstvu. U Novom Sadu živi 12 godina i od tada je zaposlen u čuvenom novosadskom restoranu "Maša". Koga je Gagi uslužio makar jednom, garantovano ga je zapamtio. Njegov prijateljski ali nenametljiv nastup, spontan i šaljiv način komunikacije uz vrhunsku uslugu i profesionalnost, čine da ga osetite kao svog. Zato mu se gosti uvek rado vraćaju.
U svojoj karijeri dočekao je i ispratio mnoge parove, gledao kako se grade porodice, prisustvovao prosidbama, devojačkim i momačkim večerima, kumovanjima, rođendanima. Svoje goste je služio i slušao, sa njima slavio i tugovao. I za svakog imao toplu reč.
– Ovim poslom sam počeo slučajno da se bavim dok sam živeo u Kuli. Radim kao konobar u kafićima, restoranima i hotelima već 21 godinu, a u "Maši" sam od početka svog života u Novom Sadu. Od tada se ovde promenilo skoro sve. Ko je dolazio ranije, seća se da je prostor bio mnogo manji, u međuvremeno smo dobili drugi deo restorana koji je zastakljen i zadnju baštu, a kuhinju smo podigli na sprat. Svake dve tri godine se lokal širio i u njega se stalno ulaže. Međutim, ono što se od samog početka nije menjalo jesu dobri gosti i topla atmosfera. To je ono što "Mašu" čini poznatom – gosti različitih profila među kojima su i porodični ljudi i studenti, društva različitih interesovanja i stila, pa sve do poznatih političara, pevača, glumaca... – izdvaja Gagi.
Kod tako šarolikog društva najvažnije je pronaći pristup za svakog od njih. Našem sagovorniku to ne predstavlja problem.
– Najbitnija stvar je da voliš ono što radiš, jer džaba ti sve ako na posao ideš nervozan i ljut. Ja jedva čekam da dođem ovde. Kada se presvučem i obučem radnu košulju drugi sam čovek. Najbitnije mi je da su mi gosti nasmejani, raspoloženi i da odu zadovoljni. To me ispunjava i čini srećnim. Pristupam im na drugarskoj osnovi, kroz šalu, ništa zvanično, sve spontano i normalno. Mislim da je u tome poenta. Svako ima svoj pristup i mišljenje, ali ovo je moj način. Ja pokušavam da gostu ugodim i da mu ništa ne fali. Naravno, ima sto ljudi i sto ćudi, i dešava se i da neko nekada dođe nervozan ili ljut, ali opet se trudim da ispeglam sve i učinim da se oseća prijatno. Nije to da budeš samo konobar, moraš da budeš psiholog i da proceniš kako ćeš sa kim, ne možeš sa svakim isto. Ali je najbitnije da sa svima budeš ljubazan i da maksimalno ispoštuješ gosta, zato što si ti tu zbog njega, a ne on zbog tebe – napominje naš sagovornik.
U svom radnom veku puno je životnih priča čuo, ali i postao deo nekih od njih. Gagi izdvaja samo neke od anegdota koje rado pamti.
– Često nam dolazi jedna porodica sa klincima, njihov dečak ima četiri, pet godina. Jedan dan su došli i pitali me "Znaš li šta smo radili sinoć?" – "Ne znam" – "Igrali smo se Gagija. On je bio Gagi, mi smo sedeli za stolom i morali da govorimo šta ćemo da pijemo, a onda bi on uzeo tacnu i služio nas." (smeh). Sećam se i jedne porodice iz inostranstva, bili su tu muž i žena sa sinom i kćerkom. Došli su ovde slučajno i ja sam ih služio dva, tri dana. Četvrtog dana sam došao na posao, a oni su me dočekali i rekli, "Pomerili smo put za večeras, klinci nisu hteli da odemo dok se ne pozdrave sa tobom". Kupili su mi dve čokolade i čekali da dođem na posao, i tek nakon toga otišli na put. Srce mi je bilo ogromno. Ne postoje pare koje mogu da kupe taj osećaj.
SITNICE KOJE NEMAJU CENU: "Prosidbi je bilo puno, ali izdvojio bih onu kada je drugar ovde zaprosio devojku. Naša poslastičarka je specijalno za tu priliku napravila tortu, ja sam je nosio sa vatrometom i prskalicama, a kolega je išao iza mene i snimao, da bi ostao upamćen taj lepi trenutak. Kada sam prolazio, devojka je gledala u mene i u tortu, što je momak iskoristio da čučne sa druge strane i izdvadi prsten. Onda smo je zaprosili... dobro, on ju je zaprosio (smeh). Dobri smo drugari, to su naši stalni gosti i zato mi je bilo posebno drago da se to desilo baš u našem lokalu. Zanimljivo je i to što su me pre nekoliko meseci gosti pitali koliko dugo radim tu. Onda je žena rekla, 'Ja sam rekla 12, a moj muž 11 godina, jer smo se mi upoznali u 'Maši', slavili smo ovde godišnjicu veze, posle svadbe smo bili ovde na ručku, posle rođenja oba deteta smo takođe slavili kod vas i, verovao ili ne, u 80% slučajeva si nas ti služio. Za svaki nama važan događaj u životu uvek si ti bio tu da nas dočekaš i uslužiš'. Tako nešto kad čuješ, to su te sitnice koje nemaju cenu" – kaže Gagi.
On ističe da se njihov restoran izdvaja po konstantnom kvalitetu usluge, hrane i pića. Zbog toga imaju veliki broj stalnih gostiju koji iz dana u dan raste. Ali smatra i da je novosadsko ugostiteljstvo na visokom nivou.
– Kvalitet hrane, ukus jela i veličine porcije su na zavidnom nivou i ljudi su to prepoznali, zato i dolaze godinama. Imamo stalne goste, ali uvek dolaze i novi, ipak smo mi u Zmaj Jovinoj ulici, to je pešačka zona u kojoj uvek ima turista i puno ljudi cirkuliše. Mada, mislim da 90% lokala u centru ima vrhunsku uslugu i ponudu, da je izbor hrane i namirnica odličan. Dok nije bilo korone jako je puno stranaca dolazilo, i kada vidiš da ni oni nemaju zamerke, onda mi se čini da tu nema nekih velikih problema. Reko bih da je Novi Sad na evropskom nivou što se tiče restorana i klubova. A i Novosađani su, mislim na sve ljude koji ovde žive, divni gosti i nemam nijednu lošu reč ili zamerku za njih.
U slobodno vreme Gagi voli da šeta, uživa u druženju, smehu i lepotama našeg grada.
– U Novom Sadu volim stari deo grada, volim Kej i tvrđavu, ali najviše volim ljude. Taj osećaj kada izađeš sam na ulicu ali nikada nisi sam, uvek je neki žamor ljudi oko tebe i lepa atmosfera, nasmejani i raspoloženi ljudi. To mi je super i zbog toga i jesam ovde tako dugo. Za kraj još samo želim da se zahvalim svim našim gostima, što su takvi kakvi jesu, što dolaze u naš restoran i pomažu da ovo bude jedna jako dobra priča. Hvala svima od srca – zaključuje naš sagovornik sa osmehom na licu.
Zabeležila: Sonja Slijepčević
Fotografije: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, privatna arhiva Dragomira Mitrovića
Pop
pre 1387 dana i 4 sata
Najbolji konobar u gradu.
Maks
pre 1387 dana i 3 sata
Sa uzivanjem odem s prijateljicama na kafu i uvek se radujem susretu s njim uvek nam ulepsa dan.
Mile
pre 1387 dana i 3 sata
Najboljiii potpisujem....mackooo
mi
pre 1387 dana i 1 minut
divnoca od coveka!
Trile
pre 1386 dana i 19 sati
Gagi Funky G, legenda!!! Pozdrav iz Kule
Bojan
pre 1386 dana i 2 sata
Gagi je mega giga car!
Caca
pre 1385 dana i 15 sati
Uvek nasmejan i vedar... Secam se, pre par godina sam sedela u Masi i imala sam longetu na ruci, kada mi je doneo palacinku, uocio je moju ruku gipsom obavijenu - iseckao mi je palacinku na sitne delove. Odusevila sam se, jer sam tih dana sve ljude oko sebe morala da zamolim za pomoc, ali ne ovog coveka velikog srca. Ulepsao mi je taj dan.
Milana
pre 1158 dana i 16 sati
Ovo je čovek za svaku pohvalu, više puta me je on služio i toliko je dopadljiv čovek. Svaka čast na svemu, ima još vrhunskih konobara po gradu, ali Gagi je najpoznatiji ! Gagi samo tako nastavi i neka kolege uče od tebe