NOVOSADSKE PRIČE: Sa čime se sve susreću radnici na benzinskim pumpama

Sigurno bi svako od nas mogao da se seti i prepriča barem jednu od neobičnih situacija koje je doživeo na poslu. Neke su zabavne i simpatične ali ima i onih neprijatnih i opasnih. Poslovi koji podrazumevaju stalni kontakt sa novim osobama, svakako će izroditi mnogo više trenutaka za pamćenje od onih kancelarijskih.

Jedan od takvih je posao na benzinskoj pumpi, na kojoj točioci goriva i kasiri rade kako dnevne tako i noćne smene. Naši sagovornici prepričali su nam pregršt zanimljivih dogodovština sa radnog mesta, brižljivo sakupljanih tokom godina.

Nenad je u proteklih šest godina radio na dve pumpe. Veliki protok ljudi tokom dvanaestosatne smene omogućio mu je da se nađe u raznoraznim situacijama. Prvo što je pomenuo jeste da je neverovatno koliko često mušterije gube novac.

– Mnogo puta su se ljudi vraćali i tražili pare koji su izgubili. Jedan gospodin je došao i zbunjeno mi se obratio sa pitanjem, "Da li si negde video onu ljubičastu novčanicu od 500 evra?", na šta sam mu ja u šali odgovorio "Zar stvarno mislite da bih vam rekao da jesam?". Sećam se i da me je jedan momak pitao da li sam pronašao njegovih 1.700 dinara. Nešto pre toga je bio na pumpi i vratio se da ih potraži. Ja, nažalost, isprva ništa nisam primetio, tek nakon nekog vremena sam u blizini video tri novčanice sa tim iznosom ali već je bilo kasno – priseća se Nenad.

Kaže da je prisustvovao i filmskoj sceni u kojoj je po celoj pumpi vetar raznosio nečiji novac, ali i da je sticajem okolnosti usrećio jednu našu pevačicu (čije ime nije želeo da pominje) kada je izgubila novčanik.

– Nekih sat vremena nakon što je sipala gorivo i poslužila se toaletom, devojka se vratila u panici i potpuno isprepadana zamolila da joj pomognem da pronađe novčanik. U restoranskom delu su proteklog sata boravili neki momci, koji su s vremena na vreme ulazili u muški toalet, ali niko u međuvremenu nije bio u ženskom, tako da sam ga tamo pronašao iz prve. Dao sam joj novčanik u ruke, ona ga je otvorila i kada se uverila da je sve u redu jako me je zagrlila i od sreće se rasplakala. Dugo mi se zahvaljivala, pružila nekoliko hiljada dinara u znak zahvalnosti i rekla da će da mi peva besplatno na svadbi – Nenad objašnjava situaciju.

Nebrojeno puta, pored novca, kao bakšiš za usluge čišćenja stakala ili pumpanja guma, radnici dobijaju i razne druge stvari.

– Dobijamo svašta: hemijske olovke, blokčiće, čokolade, donosili su mi peciva i roštilj, grickalice, čak cele pakete čipsa, razna pića... Eto, jednom sam dobio i flašu rakije! – kroz smeh priča Zoran

Ima i situacija koje nikako ne idu na ruku zaposlenima. S vremena na vreme dešava se da neko napuni ceo rezervoar goriva i da prosto pobegne sa pumpe, dok su radnici zauzeti sipanjem goriva drugim mušterijama. U takvim slučajevima zaposleni su bili dužni da refundiraju novac.

– Neko tako dođe kada vidi da je gužva, naspe gorivo sam, sedne nazad u kola i samo ode. Onda se gledaju snimci sa kamera i dolazi policija. Bilo je tu svega – oni uglavnom zamene tablice, npr. napred budu beogradske a nazad novosadske. Na kraju ispadne da se pod tim tablicama uopšte ne vodi taj auto. Nekada ih pronađu, nekada ne. Mada, dešavalo se i da ljudi koji dolaze redovno naspu gorivo i odu pre nego što plate. Onda se vrate kasnije ili sutradan i izvinjavaju se. Prosto su zaboravili u gužvi, opterećeni obavezama i rasejani – govori Zoran.

Ovo radno mesto nosi još neke nepredvidive rizike. Pre samo dva meseca, jedan muškarac je pokušao da zapali vozilo na pumpi ali su ga radnici odgovorili od toga, pa je svoj plan ostvario odmakavši se sto metara dalje. Ratko, koji je u ovom poslu već deset godina, kaže da je i on sam doživeo dramatične situacije, posebno tokom noćne smene. Izdvaja sledeću priču:

– Bila je to letnja noć i sezona je bila u jeku, pa je tako mnogo stranaca svraćalo kod nas na pumpu. Sećam se da su turski državljani spavali svuda oko nas, onako na parkingu. Jednu porodicu sam morao da zamolim da sklone stvoje stvari koje su rasporedili na samom ulazu u pumpu. Malo su se raspravljali ali su se na kraju ipak odmakli nešto dalje. Kada je počelo da sviće, kolega iz obezbeđenja je obilazio parking i vratio se sav u čudu – ona ista porodica razvukla je šator od četiri metra nasred parkinga. Jedan naš kolega, koji je bio zadužen za održavanje pumpe i košenje trave, zaputio se ka tamo u nameri da kružeći kosačicom oko šatora probudi sve u njemu. U sledećem momentu ispred njega se pojavilo po dvadesetak muškaraca i žena sa decom. Jedan od njih udario je kolegu i tu je nastao opšti haos i metež. Srećom, ubroo je došla saobraćajna policija, upalila rotacije i sirene, pa se situacija smirila. Kao rezultat svega završili smo sa nekoliko modrica i smanjenjem plate za 10 odsto.

Radnici se već godinama susreću sa istim ljudima, sa kojima često porazgovaraju o dnevnim temama i problemima. Međutim, ima i onih koji ljubaznost i profesionalnost na radnom mestu tumače na pogrešan način. Naša sagovornica, koja radi za kasom, objašnjava situacije u kojima se našla.

– Ja sa svima lepo razgovaram i volim da se našalim. Prosto sam ljubazna i neposredna ali dosta njih to tumači kao flert. Vremenom sam od mušterija dobijala gomilu zahteva i poruka na društvenim mrežama. Jedno veče, dok sam bila sa svojim momkom, počele su da mi stižu poruke na Viber od jedne stalne mušterije. Pisao mi je kako bismo bili odličan par, da treba da budemo zajedno, da ne znam šta propuštam i tome slično. Prvo, ne znam odakle mu moj broj, jer ga ni moje kolege nisu imale, a drugo – toliko je stariji od mene da bi mogao otac da mi bude. Neko vreme mi je pisao, ali sam ga ignorisala pa je napokon prestao i da dolazi. Takođe se pojavljivao još jedan momak sa kojim sam imala veoma neprijatnu situaciju. On je jedno veče bio na pumpi pa zatim otišao. Kada sam završila svoju smenu u ponoć, zaputila sam se na obližnju stanicu da sačekam autobus kada se on odjednom kolima pojavio ispred mene. Nagovarao me je da uđem u njegov auto, pitao da li ga se plašim, sve vreme mi tako nešto pričao. Zamolila sam ga da ode i ostavi me na miru ali on nije želeo. Čekao je pored mene dok mi nije došao autobus. Kada je vozač autobusa video kako sam pobelela od straha odvezao me je skroz do ulaza u moju zgradu – prepričava Sonja.

Zabeležila: S. S.