Objavljena nova CRNA LISTA Instagram prodavaca kojih se treba čuvati

Internet prodaja poslednjih godina je u punom zamahu, a ni prevare u sajber svetu i u ovakvom vidu šopinga nisu novost.

Postojale su, postoje i postojaće sve dok se odvija internet trgovina i dok ima zainteresovanosti kupaca da robu naručuju preko internet sajtova ili društvenih mreža.

– Poslednjih nekoliko godina, došlo je do značajnog porasta prometa u elektronskoj trgovini. Na rast prometa svakako je uticao i porast broja trgovaca koji se bave internet trgovinom, međutim, nemali je broj onih koji ovakav vid trgovine ne obavljaju u skladu sa zakonima, dobrom trgovinskom praksom, pa čak ni etičkim normama. Rast trgovaca koji posluju "na crno", posebno je primećen na društvenim mrežama – navodi se na sajtu Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

NOPS je nastavila sa akcijom evidentiranja trgovaca koji ne posluju u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini. Među ovim trgovcima koje je NOPS evidentirao, najviše je onih koji se bave prodajom obuće, odeće, parfema, suplemenata i dodataka ishrani.

Spisak crne liste internet trgovaca koju je sastavio NOPS možete pogledati ovde.

Važno je napomenuti da je veliki broj instagram profila sa prethodne liste ugašen, dok je nekolicina trgovaca prešla u legalne tokove poslovanja te registrovala svoje firme i time postala lojalna konkurencija registrovanim onlajn prodavnicama.

– Ovaj spisak se pravi na osnovu prijava potrošača koji su oštećeni. Kao organizacija i mi smo se bavili istraživanjem da vidimo ko se oglašava, čije su glasne poruke primamljive, a ne poštuju zakon – rekla je Nikica Jovanović iz NOPS-a za RTS.

Koje su obaveze prodavaca kod internet prodaje?

Trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači:

• poslovno ime,
• adresu sedišta,
• kontakt podatke,
• matični broj (MB),
• poreski identifikacioni broj (PIB),
• detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove

Broj potrošača koji se javljaju potrošačkim organizacijama (UZPV i NOPS), a u vezi sa kupovinom putem društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste. Nažalost, u ovakvoj situaciji, odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive (ne važe) i potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, izuzev da potrošače upute na samostalni sudski postupak, naznačeno je na sajtu NOPS-a.

Kako se kontrolišu internet prodavci

Kontrola internet prodavaca je komplikovana, dugo traje i teško je doći do njih, kažu u Tržišnoj inspekciji.

– U tim kontrolama kada dođemo do tih subjekata, nalažemo im da se registruju da bi mogli da obavljaju trgovinsku delatnosti, zabranjujemo dalje da se oglašavaju preko interneta i da rade dok se ne regustruju i podnosimo zahtev sudiji za prekršaje – ukazuje Dragan Gajić.

Inspektori rade u saradnji sa MUP-om, odnosno odeljenjem za Visokotehnološki kriminal. Tada se podnose i krivične prijave u zavisnosti od količine i vrste robe. Nadležni upozoravaju da je to, ipak, rizična kupovina ukoliko na profilu nema poslovnog imena, adrese i PIB-a trgovca.

Novčane kazne za ovakav vid prevare su do dva miliona dinara. Potrošačima je ipak najteže – ostanu i bez novca i bez robe, a sa malo mogućnosti: da to prijave tržišnoj inspekciji ili da tuže prodavce do kojih je nemoguće doći.

Pogledajte ko je bio na listi koju je NOPS objavio pre sedam meseci.