Stariji stanovnici Srbije sve više su u riziku od siromaštva, pokazuje istraživanje koje je objavio Republički zavod za statistiku.

Podaci iz publikacije “Ne izostaviti nikoga iz razvoja” govore da je za razliku od dece i građana srednje starosti kod kojih se beleži kontinuirani pad stope rizika od siromaštva, među starijim stanovništvom ona krenula da raste.

Tako su ljudi koji imaju 65 godina i više od 2022. godine u većem riziku od finansijskog siromaštva u odnosu na ostale demografske grupe, a čak 14 odsto njih ima raspoloživi prihod niži od 50 odsto medijane ekvivalentnog dohotka.

Goran Radosavljević profesor na FEFA fakultetu mišljenja je da je ovakva statistika odraz značajnog pada realne penzije u odnosu na plate i inflaciju, prenosi “Danas”.

− Rizik od siromaštva je takozvano relativno siromaštvo. To znači da osoba nije siromašna, ali se nalazi negde iznad granice da to bude. Ova granica se menja tokom vremena. Ipak, ako je rizik od siromaštva porastao, to je moglo da uslovi nekoliko faktora. Došlo je do rasta cena proizvoda i usluga, a rast dohotka nije pratio cene. Tako je porasla i granica relativnog siromaštva, dok je dohodak ostao na prethodnom nivou. Drugim rečima, sporije raste standard nego troškovi – rekao je Radosavljević.

Penzioneri su  u više navrata dobijali jednokratnu pomoć od države. I dok su ekonomisti ove uplate okarakterisali kao nepromišljeno izlivanje “helikopter novca” iz budžeta, izgleda da najstarijima ni izdašna davanja nisu uspela da poprave životni standard.

Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, kaže  da u kategoriji starih ima 150 do 200 hiljada ljudi koji nemaju nikakve prihode.

− Penzije su od 2012. do sada izgubile najmanje 27 odsto svoje stvarne vrednosti. Kada su počele 2019. da se usklađuju, opet su gubile vrednost na osnovu usklađivanja švajcarskom formulom, jer je posle toga došlo do pada stvarne vrednosti. Onda su od 2022. i 2023. bile usklađivane dva puta godišnje, pa je to održalo dostignuti nivo penzija zbog veoma visoke inflacije. Bez temeljne reforme penzijskog sistema ne može biti govora o popravljanju ekonomskog položaja penzionera. Tokom 2019. i 2020. procenat izdvajanja za doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja smanjen je sa 26 na 24 odsto. Na takav način su smanjeni prihodi fondu PIO za preko 500 miliona evra godišnje, posledično i novac koji se deli na penzije – objasnio je Tamburić.

Pomenuto istraživanje sugeriše i da su žene su u odnosu na muškarce u većem procentu izložene rizicima od siromaštva, a ovaj rodni jaz se povećava sa starošću.

Podsećamo, prema podacima PIO fonda iz decembra prethodne godine, ukupan broj korisnika koji prima penziju je 1.651.315. Od toga starosnu penziju primilo je 1.091.716 lica, invalidsku 233.030, a porodičnu 326.569. Prosečan iznos svih penzija u tom mesecu bio je 39.850 dinara. Sa druge strane, prosečna neto zarada istog meseca iznosila je 95.093, dok je medijalna plata bila 69.842 dinara.