POSLOVNI KOLAPS: Delatnosti koje su na rubu propasti zbog pandemije

Od prve pojave korona virusa u našoj zemlji, pa sve do danas, pored opasnosti po sopstveno zdravlje, veliki broj ljudi susreo se i sa delimičnim ili totalnim poslovnim kolapsom. Među preduzetnicima ima onih koji su zatvorili svoje firme, onih koji još uvek nekako "guraju" ali ne znaju dokle će, dok su se poneki "prešaltali" na neke druge srodne delatnosti, koje su u ovom trenutku profitabilnije.

U poslovnoj i finansijskoj krizi posebno su se našle određene delatnosti koje su, praktično, stale s radom.

Budući da smatramo da je veoma bitno govoriti o tome, podržati ih i probati naći neko rešenje da se premosti ovaj težak period, razgovarali smo sa novosadskim preduzetnicima iz nekoliko različitih branši, za koje je evidentno da su među najugroženijima, kako bismo svi postali svesni šta im se dešava, saznali kako se snalaze i nazire li se neki izlaz iz ove situacije, zbog koje su mnoge porodice ugrožene.

DELATNOSTI KOJE SE BAVE VENČANJIMA

Organizatori venčanja, vlasnici prostora, dekorateri, cvećari, muzičari, fotografi, snimatelji, tehničari, poslastičari, vlasnici salona venčanica ne pamte ovakva vremena. Zbog činjenice da su svadbe (i ostale proslave) otkazane, a da nove još uvek ne mogu da se planiraju, većina njih ostala je u potpunosti bez posla. A ima ih, kako navode, oko 30.000.

Zabrana okupljanja donela je velike probleme ovom privrednom sektoru, a na posebnom udaru su saloni venčanica, koji nemaju bukvalno nikakav priliv novca. Zbog toga su, kako saznajemo od Zorice B. koja vodi salon venčanica "Just In", zajednički apelovali na državne organe da se ova branša oslobodi poreza i doprinosa dok se ne steknu uslovi za rad, kao i da država pripomogne u vidu isplate minimalne mesečne zarade zaposlenima.

– Držati salon venčanica je izazov i u drugim okolnostima, jer je to "sezonski" posao. Sezona kreće od maja i traje do oktobra, jer je tada i najveći broj venčanja. Neko će reći, "pa venčanja su dozvoljena, niko vam ne brani". Međutim, budućim mladama nije baš interesantno da nose venčanicu ukoliko ne prave svadbu. A znamo da su okupljanja zabranjena. Ove godine, od marta pa do sada, svadbi nije bilo ili ih je bilo sporadično kada su uslovi dozvoljavali. Kakav će biti razvoj događaja na dalje ne usuđujem se ni da zamislim. Prolećne svadbe su odložene za letnji period, a pošto se ni one neće realizovati, sada devojke uglavnom pomeraju datume venčanja za narednu godinu. Tako da prihoda u ovoj delatnosti neće ni biti cele godine  – objašnjava Zorica.

Budućim mladama nije baš interesantno da nose venčanicu ukoliko ne prave svadbu

Ona napominje da je u pitanju uglavnom ženska delatnost, te da su većina radnika žene, a mnoge od njih su i samohrane majke. Naša sagovornica postavlja pitanje da li je rešenje zatvoriti radnje i poslati zaposlene na biro, s obzirom na to da su troškovi ogromni, a kolekcije kupljene krajem prethodne ili početkom ove godine, kada je sve bilo normalno.

– Sada saloni ne rade jer nemaju za koga. Svadbe se ne organizuju. Svesni smo situacije. Sa druge strane, plate se radnicama moraju isplatiti, kao i svi doprinosi državi, računi i kirije koji ne mogu da čekaju. Prihoda jednostavno nema, nula. Ovaj posao nije visokoprofitabilan da možete da zaradite veliki novac koji ćete da čuvate za "crne dane". Zaista je ovo mnogo teška i bezizlazna situacija za sve nas – žali se vlasnica salona u ime cele branše.

Da je situacija krajnje dramatična i u ostalim segmentima koji zavise od proslava i venčanja, potvrđuje nam i Vladimir Savić, klavijaturista benda Eksploziv.

– Privatni skupovi od kojih mi svi živimo su skroz otkazani. Ostalo nam je da pomalo sviramo u nekolicini bašta po gradu, ali i to je sve neizvesno, a pritom ih nedovoljno ima za sve nas. Gomila muzičara koji imaju neki zanat u rukama prebacili su se na to, a mi koji smo 100% u muzici razmišljamo šta i kako dalje – zabrinut je Vladimir.

BIOSKOPI, POZORIŠTA I DRUGE OBLASTI KULTURE

Branše koje su u vrhu najugroženijih su i one iz oblasti kulture, s obzirom na to da su bioskopi i pozorišta zatvoreni od polovine marta, zbog zabrane održavanja kulturnih manifestacija.

Direktor "Arene Cineplex", Nebojša Ćetković, kaže da su im prihodi od tada jednaki nuli.

– Bioskopi zakupljuju velike površine i zapošljavaju značajan broj radnika, te su i troškovi ogromni. Veoma je teško sada kada prihoda uopšte nema. Uspeli smo nekako da se održimo u životu zahvaljujući dosadašnjim merama Vlade, ali zabrinuti smo, jer krizi nije kraj i bez dodatne pomoći nam je budućnost veoma neizvesna – izjavio je direktor ovog novosadskog bioskopa i dodao da se nada najavama Vlade da će dodatno pomoći najugroženijim granama privrede.

Pored već pomenute zabrane okupljanja na javnim mestima, direktor bioskopa "Cinestar", Zoran Savić, navodi i drugi veliki problem sa kojim se bioskopi suočavaju.

Da se sutra otvore bioskopi, mi ne bismo imali šta novo da prikazujemo gledaocima

– Pored toga što smo ostali bez publike, mi smo ostali i bez "robe", odnosno bez novih filmova, jer je stala i filmska produkcija u SAD-u i ostalim zemljama. Da se sutra otvore bioskopi, mi ne bismo imali šta novo da prikazujemo gledaocima. Takođe, svi filmski festivali su otkazani ili se održavaju u nekom virtuelnom obliku – opisuje Zoran.

Sagovornici portala Moj Novi Sad jedino mogu da se uzdaju u eventualnu pomoć države, koja je do sad davala značajan doprinos kulturi i kulturnom životu u našoj zemlji, u rešavanju  problema koji preti da ugasi srpsku kinematografiju

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

Kako su nam onemogućena putovanja van zemlje, kao i dolazak stranaca u našu zemlju, većina turističkih delatnosti jedva sastavlja kraj s krajem.

Saša Kosanić, vlasnica turističke agencije "Tango Travel", kaže da je pandemija, osim sto je obustavila putovanja, ugrozila i njihova radna mesta.

– Trenutna situacija u sektoru turizma je izuzetno teška. Osim brige za zdravlje celokupne populacije i nade da će se uskoro ova agonija završiti, velika je i briga za naše poslove koji su u potpunosti stali. Nama je onemogućeno da radimo svoj posao i nema naznaka kada ćemo se vratiti normalnim tokovima poslovanja. Posledice pandemije osete svi, ali posle nekoliko meseci stagniranja, neki drugi sektori nastavljaju sa radom. Osete se uticaji, ali imaju elana i razloga da guraju i nastave dalje. A nama u turizmu nije tako, sve je stalo i ne može da se nastavi nikako  – opisuje naša sagovornica.

Nama je onemogućeno da radimo svoj posao i nema naznaka kada ćemo se vratiti normalnim tokovima poslovanja

Ona dodaje i to da se situacija u oblasti rada turističkih agencija od početka pandemije u najmanju ruku može opisati kao ugašena delatnost, jer beleži oštar pad. Od početka uvođenja vanrednog stanja, a malo i pre tog perioda, sva putovanja su stala, pa kako nema turista, tako nema ni priliva novca.

– Zbog navedenog, veliki broj mojih kolega bilo je primorano da već u aprilu otpuste svoje zaposlene zbog nemogućnosti plaćanja troškova. Međutim, postoji i druga grupa kolega koja se nadala da će turizam krenuti i uzela mere Vlade Republike Srbije, te prihvatila isplatu tri neto minimalne zarade po zaposlenom. U ovom drugom slučaju se javlja novi problem, jer poslodavci sada moraju da zadrže zaposlene za koje su iskoristili mere i da u narednom periodu od tri meseca isplaćuju zaradu u bruto iznosu, dok priliva novca praktično nema, jer nema ni putovanja. Trenutno svi mi uglavnom koristimo sredstva iz sopstvenih rezervi da bismo pokrili troškove, ali ne znamo dokle ćemo izdržati tako – zabrinuta je mlada preduzetnica.

Od naše sagovornice saznajemo i to da su se mnogi u turizmu odlučili za uzimanje kredita po povoljnim uslovima preko Fonda za razvoj, koji su odobreni, ali isplata kasni. Ukoliko država ne pomogne, zaposleni u turizmu se plaše da će više od 40.000 njih ostati bez posla. Zbog toga su sva eminentna turistička udruženja turističkih radnika, hotelijera, auto-prevoznika i ostali iz ovog sektora uputili zajednički apel predsedniku Republike Srbije, premijeru, Ministarstvu finansija iMinistarstvu Turizma, gde traže da im se pomogne sa šest minimalnih bruto plata, oproste porezi i doprinosi za prethodna tri meseca, odobri moratorijum na kredite i lizinge u narednih devet meseci, odloži plaćanje poreza na imovinu i poreza na dobit i da im Fond za razvoj ubrza davanje kredita.

U ovom trenutku može jedino da se putuje u Tursku, Egipat, Albaniju i Bosnu, ali je generalno sve manje putnika. U Sašinoj agenciji od početka pandemije najviše se traži Srbija (krstarenja Dunavom, Drinom, Kopaonik, Uvac, Sokobanja i sl.) i aranžman Mostar – Neum – Trebinje.

– Naši zahtevi nisu obična borba za ličnu korist i čuvanje firmi, oni su apel svim ljudima na solidarnost, na opstanak najugroženije grane privrede. Drugačije nećemo moći da opstanemo  – zaključuje ova Novosađanka.

Nakon turističkih agencija, na udaru finansijskog kolapsa su i hoteli. Direktor jednog od većih novosadskih hotela, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za naš portal da hoteli rade smanjenim kapacitetima, te da zbog zatvaranja granica trenutno imaju isključivo goste iz naše zemlje i manji broj stranaca koji su ovde radno angažovani. Drugih gostiju nema i pitanje je kada će se pojaviti, jer otvaranjem granica to neće krenuti istog momenta.

– Trenutna iskorišćenost kapaciteta našeg hotela je oko 14% na mesečnom nivou. Verujem da su svi hotelijeri orijentisani na uštede troškova, jer je to jedini deo u okviru poslovanja koje je u našim rukama, a pošto su svi pokušaji za smanjenjem PDV-a od strane države odbijeni, ne vidim drugu opciju. Davanjem subvencija i kredita olakšaće se samo trenutno stanje, ali se to mora početi vraćati. Da li će hoteli to moći, to je jedno veliko pitanje na koje ni najveće svetske hotelske grupacije nemaju precizan odgovor – objašnjava on.

Verujem da su svi hotelijeri orijentisani na uštede troškova, jer je to jedini deo u okviru poslovanja koje je u našim rukama

Da bi se pojavili strani gosti, potrebno je da sve evropske države dođu na isti nivo kako bi se granice otvorile. Ovaj novosadski hotelijer smatra da će se svi veći hoteli prebacitina rad smanjenim kapacitetima, sa umanjenom radnom snagom i funkcionisati kao mali hoteli, gde svi sve rade.

Naš sagovornik je ubeđen u to da nakon ovog hotelska industrija definitivno neće biti ista, jer ce samo veliki sistemi koji mogu da se isfinansiraju od strane svojih kompanija i vlasnika uspeti da prežive u svom poslovanju. Kao najugroženije vidi upravo gradske hotele, dok su resort hoteli u lakšoj poziciji, s obzirom na to da su orijentisani na vikende i godišnje odmore.

IGRAONICE I ROĐENDAONICE

S obzirom na to da su i proslave rođendana nepoželjne, kao i okupljanja velikog broja dece, i ova delatnost se suočava sa velikim gubicima.

Nada Lazić Priselac, vlasnica rođendaonice "Dečije ćoše", prestala je sa radom onog časa kada je objavljeno vanredno stanje, otkazala je sve rođendane i ljudima vratila kapare.

– Bilo je jako teško, naročito nama kojima je ovo jedini izvor prihoda. Ljudi su u međuvremenu zvali i zakazivali rođendane, uz uzajamni dogovor da ništa nije fiksno i da se pomeramo spram situacije. Pošto je od polovine juna i zvanično bilo dozvoljeno organizovati proslave, taman smo krenuli da radimo, ali kako je krenuo ovaj drugi talas, tako su počeli da otkazuju rođendane  – kaže Nada i dodaje da je odziv dece u junu bio veliki, jer su željni druženja i igre.

Kako je krenuo ovaj drugi talas, tako su počeli da otkazuju rođendane

Ona navodi da je situacija u branši alarmantna, a da je pomoć države bila besmislena, jer od tih para je trebalo podmiriti i poreze i doprinose, pa nije ostajalo ništa. Ipak, koliko-toliko se snalaze oni koji, poput ove rođendaonice, imaju prostor na otvorenom, te zakazuju barem neke rođendane. Nada u šali kaže da kao jedinu mogućnost za budućnost vidi da se preorijentišu na onlajn rođendane i Zoom partyje, a kako bi pokušala malo da "podigne" posao, njen lokal od 10. avgusta, kada vremenski uslovi to dozvole, radi i kao igraonica sa kafićem, uz poštovanje svih mera zaštite i ograničen broj dece.

Neke od igraonica koje imaju isključivo prostor unutra trenutno su preorijentisale svoju delatnost na druge stvari, kao što je boravak za decu, sa užinom i edukativnim aktivnostima ili organizuju razne vrste radionica, gde se radi u malim grupama.

Sasvim je sigurno da ima još puno delatnosti koje su u velikom problemu, ali se nekako snalaze i sa smanjenim profitom. No, kad vam posao u potpunosti ili u najvećem procentu stane, to nosi velike posledice ne samo na finansijsku stabilnost privrede i mnogih porodica, već i na druge sociološke i psihološke aspekte.

Da li će se i kakva rešenja naći, ostaje da vidimo i da se nadamo najboljem. No, svi naši sagovornici se slažu u jednom – da je veoma važno ne zatvarati oči i javno govoriti o njihovoj situaciji.