Prof. dr Kristina Pogrmić Majkić: Da li i u kojoj meri hemikalije u proizvodima od plastike utiču na neplodnost

Prof. dr Kristina Pogrmić Majkić: Da li i u kojoj meri hemikalije u proizvodima od plastike utiču na neplodnost

U susret "Evropskoj noći istraživača 2020", koja će se održati 27. novembra u virtualnom okruženju, u narednim danima ćemo porazgovarati sa našim istraživačima i učesnicima ove manifestacije o temama i problemima od značaja za širu javnost.

Naša današnja sagovornica je prof. dr Kristina Pogrmić Majkić, viši naučni saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i rukovodilac projekta DETOX. 

Suočavajući se sa posebnim izazovom 21. veka – širenjem zaraze Kovid-19 i težnjom stručnjaka i naučnika da zarazu spreče – šira javnost, kao nikad do sad, ima mogućnost da se upozna sa tim kako teče jedan naučni proces na globalnom nivou. Oslanjajući se na prethodna znanja i naučna dostignuća, upoznajući se sa složenosti problema, kako se domaći naučnici nose sa ovim velikim izazovom?

– Naučni proces je univerzalan, bilo da živimo u Srbiji ili u nekoj drugoj zemlji u svetu. To je jedan zahtevan, dugotrajan i rigorozan put koji ima svoj tok. Na samom početku je ideja, zatim sledi pregled literature, dizajn eksperimenata i sam eksperimentalni/laboratorijski rad. Dobijeni rezultati se obrađuju i statistički analiziraju, a potom se piše naučni rad. Naučni rad, osim dobijenih rezultata, sadrži i pregled literature iz date oblasti kao i detaljno opisanu metodologiju rada kako bi drugi naučnici mogli da ponove istraživanja. Rad se šalje u naučni časopis gde prolazi više provera. Urednik proverava da li rad ispunjava osnovne standarde kvaliteta i upućuje rad na stručnu recenziju, kada više stručnih recenzenata daje kritičku analizu rada. Rad može biti prihvaćen za objavljivanje u datom naučnom časopisu ali, isto tako, može biti i odbijen. Postoji mogućnost da je nakon evaluacije recenzenata, potrebno raditi manje ili veće izmene, što često zahteva dodatni eksperimentalni rad, ali i razne druge analize. Obično naučni rad prolazi dva stepena stručne recenzije pre objavljivanja u naučnim časopisima. Dakle, svi naučnici prolaze ovaj dugotrajan proces, bilo da se bave istraživanjima vezanim za SARS-CoV-2 virus i Covid-19 ili se bave nekom drugom naučnom problematikom, nezavisno od toga da li rade u Srbiji, Evropi ili šire.


Istraživači u celom svetu već godinama ispituju uticaj ftalata (hemikalije u proizvodima od plastike) na ljudsko zdravlje, ponajviše na funkciju ženskog reproduktivnog sistema. Koji je osnovni cilj vašeg projekta DETOX u nauci?

– DETOX projekat, koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru PROMIS poziva za izuzetne mlade istraživače, bavi se upravo ovom problematikom. Veliki napredak u razumevanju odnosa između ftalata i reproduktivnog zdravlja ostvaren je zahvaljujući korišćenju animalnih modela. Sa druge strane, postoji relativno mali broj studija o uticaju ftalata, preciznije di-(2-etilheksil)-ftalata (DEHP) u humanoj populaciji. Takođe i dalje ostaje nejasno da li DEHP dovodi do neplodnosti, koje doze su sigurne, a ostaje nejasan i mehanizam delovanja ovog endokrinog ometača na ćelijskom nivou. Svim ovim pitanjima baviće se projekat DETOX. Dakle, cilj DETOX projekta je da pokaže da li izlaganje DEHP-u dovodi do poremećaja u funkciji ženskog reproduktivnog sistema koje bi dovele do povećanja neplodnosti, kao jednog značajanog medicinskog problema današnjice.  


Da li očekujete da će vaš projekat u narednih 5 godina unaprediti stanje u oblasti reprodukcije i lečenju neplodnosti?

– Očekujem da će realizacija ovog projekta doprineti rešavanju potencijalne veze između izloženosti DEHP-u i smanjenja reproduktivnog potencijala kod žena u reproduktivnom dobu, kao važnog problema za Srbiju, EU ali i šire. Istraživanja koja se sprovode u okviru DETOX projekta će pokazati da li DEHP može da remeti funkciju ženskog reproduktivnog sistema i time će doprineti donošenju odgovarajućih regulativa kojima  bi se limitirala upotreba ovog endokrinog ometača u Srbiji, a i na svetskom nivou. Treba istaći da je jedna od važnih misija EU – stvaranje okruženja bez zagađivača, kako bi se bolje zaštitilo zdravlje građana. DETOX projekat će svojim rezultatima svakako doprineti stvaranju manje toksičnog okruženja za građane Srbije i EU. Osim toga rezultati DETOX projekta će nam omogućiti da otkrijemo mesta delovanja, ciljne molekule i signalne puteve na nivou ćelija, što se može iskoristiti kao instrument u uspostavljanju etiologije reproduktivnih bolesti i na taj način može doprineti lečenju reproduktivnih poremećaja izazvanih ovom hemikalijom koja se nalazi u proizvodima od plastike.

Oceni vest:
16
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan