Kompostilište “Gradskog zelenila”, koje po oceni stručnjaka predstavlja najsavremeniji pogon za proizvodnju komposta u Srbiji, godišnje preradi oko 970 tona lišća, trave i granjevine. Od marta do aprila prikupljeno je 308 tona trave i 177 tona lišća. A tokom cele godine prikupljeno je ukupno 489 tona granja i drugog drvnog otpada.

Ovo je prvo postrojenje tog tipa u Srbiji zahvaljujući kome sva trava koja se pokosi, lišće, baštenski otpad, ne završavaju na deponiji kao smeće, već se koriste za ozelenjavanje grada.

–  Zahvaljujući izgradnji savremenog postrojenja, jedinstvenog u Srbiji, koje su finansirali grad Novi Sad i nemačka agencija GIZ, unapredićemo održavanje zelenila, poboljšati zaštitu životne sredine i ostvariti značajne novčane uštede. Sva biomasa koja se sakuplja sa 550 hektara zelenih površina u gradu, trava, lišće, bolesne, oštećene, suve grane, dakle sve ono što je do juče bio otpad koji se odnosio na gradsku deponiju, sada je sirovina za proizvodnju komposta. A ono što se ne koristi za kompost upotrebljava se kao biogorivo za zagrevanje rasadnika i poslovnih prostorija. Naše kompostiliše koristi savremene tehnologije i pri proizvodnji komposta ne zagađuju životnu sredinu, a JKP “Gradsko zelenilo” dobija kompost koji se koristi prilikom ozelenjavanja Novog Sada – rekao je direktor “Zelenila” Miloš Egić.

Krajem maja značaj kompostilišta istakao je i dekan FTN-a, prof. dr Srđan Kolaković. On je rekao da je postrojenje primer dobre prakse za ceo region.

–  Zadovoljni smo što je ovakav projekat zaživeo u Novom Sadu, koji predstavlja dobar primer kako nauka, grad i JKP zajedno rade na poboljšanju životne sredine. FTN će predložiti da i drugi gradovi u Srbiji, po ugledu na novosadsko, imaju svoje kompostilište –  rekao je Kolaković.

Izgradnju postrojenja za preradu biomase u humus finansirali su grad Novi Sad i nemačka agencija GIZ. Grad je izdvojio 40 miliona dinara, a nemačka GIZ blizu 400.000 evra a, pored proizvodnje humusa, od suvog granja se pravi sečka kojom se zagreva rasadnik u kom se uzgajaju sadnice cveća za ukrašavanje grada i drveća za povećanje zelenila u gradu.

Nasitnije grane, kompletno lišće i trava se koriste za proizvodnju komposta.

– Kapacitet kompostilišta je dobar. U sadašnjim uslovima u jednom ciklusu se proizvede od 350 do 400 metara kubnih komposta. Proizvedeni kompost upotrebljavamo za potrebe sadnje cveća, drveća, žbunja i šiblja na teritoriji grada i prigradskih naselja, ali i u rasadniku za proizvodnju biljnog materijala –  zaključuje Miloš Egić, direktor Gradskog zelenila.