Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Dejan Ignjić Fotografija: Aleksandar Jovanović

RAKIJA CONCEPT STORE: Mesto pod šljivom, eksplozija radosti i topline

Rakija, njeno voćno veličanstvo. Kraljica alkoholnih napitaka, uzvišeno i poetsko piće. Poezija ukusa, pesma mirisa, toplina zagrljaja, radost življenja.

"Od rakije nema bolje žene, od rakije nema boljeg druga kad je pijem ne znam šta je tuga. Oj rakijo ja te volim jako…" Ona je paradigma našeg postojanja, roba koja se ne kvari, pa otud i izreka da su krava i rakija poslednje što se prodaje, jer bi njihova prodaja ukazivala na ozbiljne finansijske probleme porodice.

I Novi Sad je usko vezan za rakiju. Vesela mašina iliti Rakijski kazan je pre više od sto godina bio prvi prijavljeni pronalazak u tadašnjoj Upravi za zaštitu industrijske svojine Kraljevine SHS. To je bio patent "Stroj za pečenje rakije" Milana Jovanovića iz Novog Sada, a sve se desilo 1921. godine.

Posle jednog veka, u Novom Sadu je rakija opet u centru pažnje. U samom srcu grada, na rubu Podbare, gde se račvaju Velika čaršija i zlatna ulica u kojoj je rođen Čika Jova i koju Dunav nikad nije plavio, nedavno je otvoren Rakija concept store. Rakija shop i suvenirnica, jedinstveno mesto koje je zaista nedostajalo našoj varoši.

− Rakija concept store je objedinjeno ime za rakija shop i suvenirnicu jer je rakija shop osmišljena kao suvenir, s obzirom da je UNESCO zaštitio šljivovicu kao nacionalno dobro. Ispostavilo se da je kvalitetna, dobra, domaća rakija, vrlo interesantan i važan suvenir u Srbiji, ali zanimljiva i kao poklon. Nekad u flašama, nekad u čokanjčićima. U Novom Sadu ima vinarija, raznih prodavnica, ali rakija shopa sa domaćim rakijama iz malih destilerija, koje nisu tehnološki dorađene, nemaju dodat ukus i boju, nije bilo na tržištu. Oficijelno ime nam je "Mesto pod šljivom" jer oni koji se razumeju u rakiju, kažu da je šljiva jedina prava rakija, a sve ostalo su izvedene varijante. Kajsija i dunja su u Vojvodini najzastupljenije i najinteresantnije kao rakije, ali dobra šljiva ne može da se poredi ni sa jednom drugom. Tu priče nema – rekla je vlasnica Hana Pavelka Stojšić.

Originalna prodavnica je otvorena pre tri meseca i prema Haninim rečima, još uvek nemaju jasnu sliku, ali je interesovanje definitivno veliko. Ne samo turista, već i naših ljudi koji hoće da vide, probaju, čuju, gde i kako se rakija proizvodi, od kog je voća, koje su specifičnosti destilerije…

− Za sada imamo nešto više od 20 destilerija, koje su stvarno birane. Probali smo, pričali, pitali i onda izabrali. To se i traži, domaća, kvalitetna rakija. Ni ne znamo koliko vrhunskih rakija postoji u Srbiji i odličnih destilerija. I žene koje pre možda nisu toliko bile zainteresovane, sad jesu. Ne u smilsu da ih interesuje rakija kao rakija, nego kao suvenir i da probaju. Velikom delu stranaca je novina bila da se rakija pravi od voća. Mislili su da je isti fazon kao viski i votka, jak alkohol sa dodatim aromama. Kad im objasniš da je to destilat čistog voća, zainteresuju se i voljni su saznati zašto dunja, kajsija, šljiva ili kruška. Postoje različite rakije na tržištu i svaka ima svoju osobenost i stvarno im treba objasniti kako se koja pije, šta treba da osete. Zato smo namerno uključili degustaciju jer je jako važno da probaju pre nego što kupe ili ne kupe. To je prava edukacija suvenira. Isto kao sir ili kulen što probaš, da znaš o čemu se radi. Interesantno da ih i likeri zanimaju, ali iz domaćih destilerija, što znači da je u osnovi rakija, a dodati ukus je zaista voće. Neko je od stranaca rekao da je to ženska rakija (smeh) – čuli smo od naše sagovornice.

Klekovača, dudovača, breskva, travarica, loza, kajsija, šljiva, dunja, jabuka, kruška, orahovača, malina, višnja, medovača… Nema rakije koje nema u ovom suvenirskom kutku. Radno vreme je svaki dan od 9 do 21 sat. Nedeljom odmaraju, ali ako se najave turističke ture ili posete, otvaraju se kapije rakijskog raja.

− Posebna atrakcija strancima je čokanj. Kad shvate da to nije mala flaša, nego čaša, dodatno se oduševe, a i fraklić je zgodan za avionski ručni prtljag (smeh). Ima turista iz svih zemalja. Jako puno ima Hrvata u vikend turama i baš vole da dođu. Kod njih nema kajsije iz nekog razloga i za nju su najviše zainteresovani. Kinezi kao nacija teže podnese alkohol, pa im rakija nije nešto previše zanimljiva. Od rakije možete očekivati da vas razveseli jer ima takav efekat. Pivo te nekako umrtvi, vino razgali, a rakija razveseli i zaista jeste tako (smeh). Najbolja rakija, ne mora da je najskuplja. Ne libimo se da kažemo koja je nama najbolja u ponudi i vrlo često kad je probaju, tu se zaustave i to odmah kupe. Svakog meseca promovišemo jednu destileriju, kako bi se predstavili javnosti, pa je onda popust na njihovu robu. Osim toga, predstavljamo i rakije, pa su tog dana sve šljive na popustu – objasnila je Hana.

Ako izuzmemo ambalažu odnosno kutiju koja dodatno nosi cenu, flaše rakije se kreću od 2.000 do 5.500 dinara za mučenicu staru sedam godina. Hana smatra da su to realne cene i posebno ističe manje destilerije koje proizvode vrhunsku rakiju, a još uvek nisu dostigle nivo da dignu cenu za kvalitet koji nude.

− Viski se pravi od žitarica i koječega, a rakija se pravi od voća. Kad se to radi od kvalitetnog voća to nije šala. Ozbiljan je i zahtevan to posao, nekoliko puta se preznojiš, da bi to bila rakija. Naša najstarija rakija nije više od 17.000 dinara, a boca nekog viskija je i nekoliko stotina evra. Ima onih koji to ne kapiraju, ali onda mogu da odu u samouslugu i kupe nešto što nije rakija. Proizvođači nikad nisu preterivali sa cenama jer žele da prodaju svoju rakiju. Cena je realna, kad se pogledaju samo njihovi troškovi. Zaista mislim da rakija treba da ima kvalitet, cenu i nivo jer kad to popijete, shvatite da je drugačije od bilo čega što se do tad probali. Čak su cene možda i još male u odnosu na kvalitet koji dobijate. Viski, votka i konjak su skuplji, a kao destilat rakija je kvalitetnija. Kao suvenirnica nismo mogli da se ogradimo da nemamo nešto od vina, pogotovo bermet kao unikatni i nezaobilazni suvenir ovog kraja. Tu su i određene sorte po kojima su neke vinarije poznate i van granica zemlje, ali nismo se previše širili – jasna je vlasnica ovog carstva.

Hana naglašava da se dobro oseća u prodavnici i da radiće u njoj može da se umori fizički, ali ne i psihički i da se takva atmosfera prenosi i na kupce. Sa mamom je imala ideju i realizovala je Rakija concept store. Od početka su znale šta žele, a šta neće. Pored njih dve, zaposlena je i prijateljica Maja. Svako je uključen u priču na svoj način i sve funkcioniše familijarno.

− Kad je reč o suvenirskom programu, bazirali smo se na kvalitet. Sve je ručno rađeno u Srbiji. Od keramike preko ogrtača i šalova, do džemova i čokolade. Tu su i knjige i monografije na šest jezika. Suveniri će se vremenom dopunjavati, ali ne u onom folklornom i etno stilu, već je poenta da li se nama to sviđa i da li bi volela da ga imam u svojoj kući. Sekundarno je da li na njemu piše Novi Sad ili je naslikana Tvrđava. Smatram da je suvenir ono što ima upotrebnu vrednost i što ne treba da stoji u fioci, već kao uspomena da se koristi. Tu je i poneki magnet i privezak, ali "kineski suveniri" izumiru u svetu. Francuska, Italija, Španija, Grčka kao suvenir nude malo sira, vina, ulja i tu je sve manje magneta izlivenih u plastici. Suvenir treba da predstavlja suštinu zemlje, onda i grada. Iza svega mora da postoji priča o tradiciji i istoriji, naravno i kvalitet, i to je ono što prodaje sam proizvod. Tek smo na početku i ovakve stvari se moraju razvijati. Ljudima je potrebno bar godinu dana, da saznaju da postojimo, da nekom nešto zatreba od naše ponude – rekla je naša sagovornica.

Prema njenim rečima, lokal je namerno prostran i pregledan, skroman, ali funkcionalan, da veće grupe u njemu mogu da se osećaju prijatno. Napominje da i društvene mreže odrade svoj deo posla, ali izgled prodavnice je dosta važan.

− Sve igra ulogu. Lokacija, atmosfera, izložbeni program, prodavci... Koliko se trudiš, koliko si prisutan, koliko osluškuješ kupce, tržište, toliko se dobar. Ono što je dobro, treba da je suštinski jednostavno, nema tu neke filozofije. Na turističkoj ruti smo od Saborne crkve do Matice srpske, ali poenta je da radnja ne zavisi isključivo od turizma i ne bude ograničena na godišnja doba, već da funkcioniše cele godine. Treba da bude dostupna i interesantna Novosađanima, ali i svima koji u grad dođu, a ne osećaju se kao turisti. Ima jedno mesto u izlogu gde mogu da sednu, na miru probaju rakiju i uživaju. Stranci nemaju problem sa izloženošću (smeh). Interesovanje ljudi je prevazišlo sva naša očekivanja. Bilo bi lepo da za nekoliko godina otvorimo prostor u kojem bi imali i mali rakija bar, pa sednete popijete rakiju, kafu, malo slatkog uzmete, neki ratluk… To nam je neki cilj – zaključila je Hana.