Smrtnost u Srbiji je u julu i avgustu bila dramatično veća u odnosu na desetogodišnji prosek

Nakon što je epidemiolog Predrag Kon kazao da njegova analiza samo za Beograd pokazuje da je do juna meseca bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je pismeno prijavljeno, jasno je da zvanična statistika nije obuhvatila sve smrtne ishode od novog virusa.

Koliko je, međutim, žrtava korone ostalo nezabeleženo, može se samo nagađati. Ono što pokazuju podaci koje je predstavio Predrag Kon kao i zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku za letnje mesece ukazuje na to da su stvarni brojevi višestruko veći, piše "Danas".

Gostujući u Pregledu dana NewsMax Adria, Kon je kazao da je od marta do juna našao 210 smrtnih ishoda kojima je Kovid-19 u potvrdi o smrti bio napisan kao neposredni ili osnovni uzrok smrti, dok je 118 takvih slučajeva zvanično prijavljeno.

– Pored toga našao sam 29 smrtnih slučajeva u tom istom periodu od virusne pneumonije i našao sam višak smrtnosti od neoznačene pneumonije – dakle, nebakterijske – 102 slučaja je bilo viška, ali ne možemo tvrditi da su 102 bila od kovida, ali jedan znatan broj jeste – rekao je Kon i istakao da informacioni sistem u koji se slivaju podaci o zaraženima i preminulima od korone "u jednom periodu nije bio dovoljno precizan".

– Ne mogu da tvrdim zašto – dakle negde od sredine juna on nije bio precizan – kazao je Kon.

Podaci koje je izneo član Kriznog štaba odnose se na period do juna, dok, kako je rekao, za naredne mesece tek treba da se obavi analiza. Ono što, pak, otkriva statistika smrtnosti za jul i avgust koju objavljuje Republički zavod za statistiku, pokazuje da je vrlo moguće da ni tokom leta zvanični podaci u značajnoj meri nisu obuhvatili sve preminule od korone, napominje "Danas".

Nikola Zdravković, urednik i osnivača naučnog časopisa Odiseja, objavio je na sajtu Peščanika analizu u kojoj pokazuje da je tokom jula i avgusta smrtnost u Srbiji bila dramatično veća u poređenju sa desetogodišnjim prosekom za ove mesece.

Oslanjajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, Zdravković je pokazao da je tokom avgusta preminulo 885 više ljudi u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, dok je u julu "višak smrtnosti" bio čak 1.896. Prethodno je u junu preminulo 456 osoba više u poređenju sa prosekom. Istovremeno, u analizi se primećuje da je po zvaničnim podacima od 1. juna do 31. avgusta u Srbiji je od kovida 19 umrlo 469 ljudi.

– S druge strane, u istom vremenskom periodu, broj umrlih ljudi odstupa od desetogodišnjeg proseka za čak 3.238, odnosno oko 13,5 odsto. To je ni manje ni više nego desetostruko veća brojka od očekivane, tzv. standardne devijacije. Iako su brojke RZS dobre, to je zapravo pravi dosadašnji bilans Kovid-19 u Srbiji od opuštanja mera – navodi Zdravković u svojoj analizi, ističući i da se ne može izvući zaključak da je preko 3.000 osoba preminulo od korone, jer na "višak smrtnosti" utiču i druge stvari poput preopterećenog zdravstvenog sistema odnosno činjenice da su stradale osobe koje nisu mogle da dobiju negu jer je celo zdravstvo bilo usmereno na zbrinjavanje obolelih od korone.

Šta je Zdravković izjavio za "Danas", a šta o mogućoj vanrednoj spoljnoj kontroli zdravstvenih ustanova kaže Dragan Delić, bivši direktor Infektivne klinike u Beogradu, pročitajte OVDE.

Kako piše N1, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" nije do danas odgovorio po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koje im je dostavljeno 4. septembra. Tim rešenjem se nalaže da tražene informacije o testiranim, obolelim i preminulim licima iz informacionog sistema COVID-19 budu dostavljene u roku od sedam dana.