Sve učestalije lažne dojave o postavljenim bombama u školama

Već godinu dana gotovo svakodnevno stižu dojave o postavljenim bombama najčešće u školama. Problem nije prisutan samo u Srbiji, već i u evropskim zemljama, poput Belgije, Francuske, Poljske, ali i u regionu.

Govoreći o trendu sve češćih lažni dojava o bombi, Sretenom Jugovićem sa Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu kaže za Euronews da je očigledno da se radi o zloupotrebi dojava i prava na prijavljivanje sa ciljem da se izazove opšta pometnja u društvu. 

Uprkos ovom trendu, on ističe da policija, kao “najistureniji državni organ i subjekt od kog se najviše očekuje”, u skladu sa propisima efikasno postupa u datim situacijama. 

– Najpre se proverava svaka dojava o prisutnosti eksplozivnih naprava, vrši se kontradiverzioni pregled koji je jedna vrsta pregleda koja je sistematizovano policijsko ovlašćenje. U tom smislu se obezbeđuje sigurnost svih lica, objekata, a drugi pravac delovanja jeste svakako provera mesta sa kojih dolazi dojava, odnosno sa kojih se vrši prijavljivanje – objašnjava Jugović.

On ukazuje na to da se dojave u našoj zemlji vrše elektronskim putem, te da je zbog toga i efikasnost policje mnogo veća, napominjući da “Srbija raspolaže sa kadrovskim, ali tehnološkim rešenjima u lociranju elektronske adrese, mreže i drugih društvenih mreža sa kojih te prijave dolaze”.

– Lociraju se fizička mesta sa kojih se to vrši i operativnim ekonomičnim radom može da se dođe i dolazi se najčešće do lica koja to prijavljuju. To nije uvek jednostavno, nije lako, ali dosta efikasno se to radi – ističe Jugović. 

On veruje da je visok procenat rešenih slučajeva odakle potiču lažne dojave, te da ima puno poverenje u MUP Srbije. 

– U velikoj meri dojave dolaze iz inostranstva, i motivi mogu biti različni. Kada prijava dolazi iz inostranstva, onda su i mogućnosti samim tim ograničene, odnosno postupak je dosta složen. Kriminal ne zna za granice, a državni organi su vezani za svoje nadležnosti, koje se odnose unutar granica. I samim tim, ako prijava dolazi iz inostranstva, jedina mogućnost jeste da se razmene informacije putem policija, neposredno, ili posredstvom međunarodnih političkih organizacija, kao što su Europol ili Interpol – kaže Jugović.

Iza lažne dojave može da stoji i dete, koje nije svesno svojih postupaka, priča Jugović i navodi da cilje lažne dojave može biti izazivanje straha, što “ima elemente terorizma”, ali da je to, prema njegovim rečima – teško dokazivo. 

On ističe da su škole danas najčešća meta lažnih dojava, jer su “deca najosetljivija kategorija”. Međutim, Jugović kaže da je procedura provere uvek ista, navodeći da je veći broj službenika završio obuku za tu vrstu zadataka.