Porodični psiholog je osmislio zanimljiv eksperiment. Naime, želeo je da testira svoju hipotezu da se moderna deca previše animiraju, te da zbog toga nisu u stanju da se pozabave svojim unutrašnjim stanjem

Deci od 12 do 18 godina ponuđeno je da dobrovoljno provedu 8 sati sami sa sobom, bez mobilnog telefona, interneta, radija i televizije. 

Bilo je dozvoljeno da pišu, čitaju, sviraju muzičke instrumente, crtaju, rade ručni rad, pevaju, hodaju itd. 

Autorka ekperimenta, koja je inače porodični psiholog, htela je da testira svoju hipotezu da su nam deca previše animirana, usled čega ne znaju kako da se ponašaju kada ostanu sami.

Prema pravilima ekperimenta, deca su morala da dođu sutradan kod nje i da ispričaju svoje utiske o vremenu provedenom u samoći. Tokom eksperimenta im je bilo dozvoljeno da zapisuju svoja osećanja,

Psiholog je verovao da je eksperiment bezbedan i bezopasan, ali niko nije očekivao ovakve rezultate. Od 68 učesnika, samo tri osobe: dve devojčice i jedan dečak, su završili eksperiment.

• Troje je imalo samoubilačke misli. 
• Pet je doživelo akutne “napade panike”.
• Učesnici su imali mučninu, znojenje, vrtoglavicu, nalete vrućine, bol u stomaku, osećaj “pomeranja” dlaka na glavi i td. 

Gotovo svi su imali osećaj straha i anksioznosti.

Sve je ovo nastalo samo dva, do tri sata od započinjanja eksperimenta. Deset ljudi je prekinulo eksperiment nakon 3 i više sati, ostali su odustali u prva dva sata.

Kada su odustali od eksperimenta, 14 tinejdžera je odmah proverilo društvene mreže, 20 je nazvalo prijatelje sa mobilnog telefona, troje je zvalo roditelje, pet je otišlo kod prijatelja. Ostali su uključili televizor ili su jednostavno gledali nešto na interernetu.

Pored toga, skoro svi su uključili muziku gotovo odmah ili su stavili slušalice na uši.

Svi strahovi i simptomi su nestali odmah nakon prekidanja eksperimenta.

Kada su analizirali šta im se dogodilo tokom eksperimenta, 51 osoba je koristila izraze “zavisnost”, “ispostavilo se da ne mogu da živim bez….”, “doza”, “razbijanje”, “sindrom povlačenja”, “ne mogu da živim u tišini” i td.

Svi, bez izuzetka, su bili strašno iznenađeni mislima koje su im pale na pamet tokom eksperimenta, ali nisu bili u stanju da ih pažljivo razmotre, zbog pogoršanja njihovog stanja…

 Izvor: stil.kurir.rs