U Srbiji se godišnje utopi oko 40 osoba

Ljudi traže spas od vrućine i gde god da vide veću vodu oni bi u nju uskočili, te se mnogi tokom leta rashlađuju i u virovima na neuređenim kupalištima. Nažalost, svake godine u ovo doba divlja kupališta uzimaju danak.

Prema podacima, u Srbiji se godišnje utopi oko 40 osoba, a zabrinjavajuća činjenica je da smo već u prvim danima avgusta došli do ovog crnog broja. Samo se u julu utopilo 15 osoba.

Mnogi životi izgubljeni su u vodi zbog neopreznosti, alkohola, precenjivanja vlastitih mogućnosti.

Svako je odgovoran za svoje postupke, a roditelji moraju da budu izuzetno oprezni na kupalištima, i ni na sekund ne smeju da ispuštaju svoju decu iz vida.

Policija ne može da pokrije sva divlja kupališta na teritoriji cele zemlje i da rasteruje građane sa tih mesta. Zato je apel pripadnika Ronilačke jedinice Žandarmerije građanima da budu izuzetno oprezni u vodi i da koriste uređena kupališta sa spasiocima.

Dejan Ristić, vođa ronilačkog tima u Ronilačkoj jedinici Žandarmerije, kaže za “Politiku” da je jul bio izuzetno težak i zahtevan mesec kada je reč o njihovom poslu.

Jedinica u kojoj on radi široj javnosti poznata je po traganju za telima utopljenika.

– Sekund nepažnje može biti koban. Najčešći uzroci utapanja su nepoštovanje pravila i bezbednog boravka na vodi. U našoj zemlji mnogo je takozvanih poluplivača. To su ljudi koji znaju da se održavaju na vodi, ali u svakoj situaciji koja odskače od redovnog – da li su izgubili tlo pod nogama ili im se umrsila trava u noge, počinju da paniče i tada se događaju nesrećni slučajevi – objašnjava za naš list Dejan Ristić.

Ono što roditelji mogu da urade, dodaje on, jeste da decu od malih nogu upisuju u škole plivanja.

– Mi koji radimo ovaj posao sa decom nikada nismo opušteni pored vode. Osim što gledamo našu decu, pazimo i na drugu – kaže sagovornik.

U novembru 2015, od Prvog ronilačkog centra, formirala se Ronilačka jedinica Žandarmerije, koja danas čini operativni deo Žandarmerije Srbije. Jedinica je formacijski u rangu samostalnog bataljona. Sastoji se iz komadne jedinice i operativnog dela koji u svom sastavu ima četiri ronilačka tima, dva nautička tima, tim za obezbeđenje i dežurstvo, tim operativne logistike i sanitetsku grupu.

Četiri ekipe ronilaca podeljene su u dežurstva u dve smene. U jednoj ekipi bude od četiri do sedam profesionalaca – broj ljudi u ekipi zavisi od kompleksnosti slučaja na kojem rade i od toga koliko u je tom trenutku ronilaca na raspolaganju.

Težina pune opreme na roniocu sa bocom i tegovima za zaron je od 35 do 40 kilograma.

Ronilačka jedinica Žandarmerije bavi se svim policijskim poslovima koji su u vezi sa vodom i priobaljem. Pripadnici ove elitne jedinice posebno su obučeni i opremljeni za najsloženije ronilačke zadatke poput potrage za utopljenicima i predmetima krivičnih dela. Oni rade podvodne kontradiverzione preglede brodova i sve vrste obezbeđenja u i na vodi.

– Posao u jedinici je nepredvidiv i naše ronjenje se mnogo razlikuje od rekreativnog. Rekreativni ronioci idu u čistu i toplu vodu, tamo gde je lepo i gde je dobra vidljivost. Mi nemamo tu mogućnost i ne možemo da biramo ni mesto ni vreme. Radimo u svim uslovima, ronimo u kanalima i zagađenim vodama. U komunikaciji sa kolegama iz drugih jedinica i građanima na terenu vidimo da oni poštuju našu hrabrost i odlučnost koju imamo u poslu – zaključuje Dejan Ristić.