Prema podacima Poreske uprave, od skoro 35 hiljada prijavljenih najbogatijih građana Srbije, samo devet odsto njih su žene.

Od 34.753 milionera u Srbiji, 7.010 ih je u Novom Sadu, a 91 odsto su muškarci

Podsećamo, obavezu prijavljivanja poreza na dohodak imali su građani koji su u prethodnoj godini ostvarili prihod veći od 3.268.224 dinara, odnosno više od tri prosečne mesečne zarade koje su isplaćene u našoj zemlji.

Tako je najbogatiji građanin u 2021. godini prijavio dohodak od 2.115 miliona dinara, odnosno negde oko 18 miliona evra. 

Da brojka od svega devet odsto prijava najplaćenijih žena nije slučaj samo u prethodnoj godini, pokazuju podaci iz prethodne tri godine – čak je primetno povećanje učešća muškaraca koji su podneli prijavu poreza Poreskoj upravi. Tako je u 2020. godini, baš kao i u 2021, prispeo isti broj prijava od strane muškaraca, 91 odsto. U 2019. udeo muškaraca koji su prijavili godišnji porez na dohodak iznosio je 88 odsto, a u 2018. godini 86 odsto, ističe “Danas”.

Zašto je tako?

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić ovaj podatak objašnjava time da su muškarci ili zaposleni ili pretežno vlasnici firmi koje, gledano prema sektorima, ostvaruju najveću dobit – građevinske ili IT firme. Žene, pak, ako se i opredele da budu preduzetnice, uglavnom u velikom procentu otvaraju firme vezane za trgovinu, prodaju odeće, u manjoj meri konsultantske i menadžerske firme, koje ne ostvaruju veliki profit.

Iako postoji trend rasta broja žena koje se opredeljuju za otvaranje firmi u IT sektoru poslednjih desetak godina, zbog sredine u kojoj živimo to je i dalje nedovoljno razvijeno.

– Zbog velike nesigurnosti u privredi značajno veći broj žena zaposlen je u javnom i državnom sektoru, jer nije lako biti privatnik i raditi na tržištu… Drugi razlog je patrijarhalni model ponašanja, zbog čega globalne kompanije kada biraju radnika u Srbiji pretežno biraju muškarce, jer znaju da smo društvo koje je nedovoljno razvijeno, nismo članica EU. Stoga se češće bira menadžer muškarac, jer veruju da su u ovakvom društvo muškarci sposobniji od žena – smatra Rajić.

Prema njegovim rečima, slaba zastupljenost žena na visokim polažajima “tipična je za države koje imaju autoritarniji način vladavine, liderski model vlasti, kao što imamo mi. Videćete da isti procenta ima i Mađarska iako je u EU, jer imaju takav način vladavine, ali ako pogledate Češku, Holandiju, ili neku drugu državu sa dužom, liberarnijom kulturom, videćete da je veći procenat preduzetnica i menadžerki”.

Još jedan od faktora koji utiče na ovakav odnos snaga polova tiče se niskog socioekonomskog statusa. Žena je u našem društvu još uvek ta koja pretežno ostaje kod kuće i podiže decu, dok je muškarac, ako porodica nema dovoljno novca, taj koji dodatno obavlja teške fizičke poslove ili odlazi u inostranstvo gde su poslovi bolje plaćeni, odakle šalje novac porodici, ističe Rajić za “Danas”:

On smatra da su društva u kojima žene učestvuju u državnoj upravi i privatnom sektoru, društva koja su homogenizovanija, kvalitetnija, humanija, da više obraćaju pažnju na socijalne potrebe, te da su razvijenija i imaju viši standard, te da su ona u kojima su žene skrajnute “hendikepiranija”. 

– Prema statistici, uloga žena u društvima koja su najviše ekonomski zaostala u svetu svedena je na zastareli, patrijarhalni nivo iz 19. veka. Žene su deo društva koje doprinosi njegovoj modernizaciji, humanizaciji, boljem protoku ideja i one su uglavnom savesnije u obavljanju poslova i odgovornije nego muškarci. Srbiji je potrebno da žene više budu uključene u državnu upravu i tamo gde se odlučuje, jer je ženski princip mekši nego muški. Žene retko u odlučivanju idu u ekstreme, nisu toliko sklone nasilnim odlikama i pokušavaju na finiji način da reše probleme – objašnjava Rajić.

Ekonomistkinja i istraživačica Sonja Avlijaš ističe da ekstremno nizak broj žena sa najvećom zaradom u odnosu na muškarce nije rezultat manjka iskustva ili nižeg obrazovanja, nego uglavnom stvar predrasuda ili diskriminacije.

Šta ona predlaže kao “lek” pročitajte na sajtu “Danasa”.