– Popisivači pitaju građane za kontakt telefon u domaćinstvu za slučaj da nešto treba da se dopuni ili proveri. Tako je rađeno i u prethodnom popisu. Građani nisu u obavezi da ostave broj svog fiksnog ili mobilnog telefona, ali je poželjno da imamo njihov telefon – rekla je za portal N1 načelnica Odeljenja za popis stanovništa Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Ljiljana Đorđević, odgovarajući na pitanje zbog čega se od građana prilikom popisivanja traži da ostave i broj telefona.

Sagovornica je naglasila da aplikacija zbog toga neće kočiti popisivača, dodajući da on može da nastavi popisivanje i bez unetog broja telefona.

– Jedino mesto gde mora da se unese odgovor jeste godina rođenja, pa makar i približan podatak o tome ukoliko se odgovor daje za nekog drugog. Tu aplikacija zaustavlja popisivača i ne dozvoljava mu da nastavi popis bez unošenja godine rođenja. Za sva druga pitanja data je mogućnost da se upiše odgovor ‘nepoznato‘, a to se posebno odnosi na situacije u kojima neko daje podatke za drugo lice. Aplikacija pušta sve što je smisleno, ali upozorava popisivača na podatke koji se ne poklapaju. Na primer, popis se radi u Kragujevcu, a lice kaže da je rođeno u Čačku, pa ako na pitanje da li ste se doselili u ovo mesto odgovori ‘nisam‘, aplikacija će upozoriti popisivača da proveri šta je upisao kod mesta rođenja – navela je Đorđević.

Da li aplikacija za popis prihvata unošenje dva prezimena

Načelnicu Odeljenja za popis stanovništa RZS upitana je i da li je tačno da aplikacija za popisivanje ne dozvoljava unošenje dva prezimena, na šta se požalilo više čitateljki.

– U aplikaciju mogu da se unesu oba prezimena, samo bez crtice, koja za popis svakako nije bitna. Ako neko u ličnom dokumentu ima tu crticu, onda po zakonu mora svuda je piše, ali kod popisivanja može da se stavi razmak umesto crtice. Proverili smo to i na primeru nekoliko naših koleginica koje imaju dva prezimena i sistem je prihvatio oba – istakla je sagovornica portala N1.

Đorđević je podsetila da popisivači dolaze više puta na adresu domaćinstva, pa tek nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da ih popišu građanima ostavljaju obaveštenje da mogu da se jave info-centru.

Popisivači prikupljaju podatke direktno od građana, idući „od vrata do vrata”, pri čemu odgovore ispitanika po prvi put unose u elektronske upitnike. Vreme u koje popisivači obilaze domaćinstva je svakodnevno od osam ujutru do osam uveče, a građani nisu dužni da ih puste u svoje domove jer popis može da se obavi i ispred ulaza u stan.

– Takođe, ukoliko je neko bolestan i zbog toga ne može da pusti popisivača u stan, ili se plaši kontakta zbog epidemije koronavirusa, postoji i opcija da se u izuzetnim slučajevima popisivanje obavi telefonskim putem – naglasila je Đorđević.

Četiri pitanja na koja građani nisu dužni da se izjasne

Građani prilikom popisivanja nisu dužni da odgovore na četiri postavljena pitanja. Reč je o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti, kao i o maternjem jeziku. Mogućnost da se građani ne izjasne ostavljena je i kod pitanja da li imaju poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zbog problema sa vidom, sluhom, hodom, pamćenjem, samostalnošću pri odevanju, ishrani, održavanju lične higijene, kao i sa komunikacijom.

Dodatne informacije o popisu građani mogu da dobiju pozivanjem broja 0800 444 005, a ti razgovori se ne naplaćuju.

Popis je počeo 1. oktobra i trajaće do 31. oktobra u 20 časova. Prve rezultate popisa možemo očekivati krajem novembra, kada će biti objavljeni preliminarni podaci o ukupnom broju lica, stanova, domaćinstava na nivou Republike Srbije ili po opštinama.