U omalenom, ali dobrano popunjenom prostoru knjižare “Zenit”, održana je promocija knjiga dvojice autora mlađe generacije.

Publici su se predstavili Aleksa Čuljak i Vladimir Martić, a po zrelosti i erudiciji, vidljivoj iz napisanog štiva i iz razgovora sa moderatorom, profesorom Rastkom Lončarom, jasno je da prevazilaze svoje godine.

“Kamenorezac” je već drugi roman Alekse Čuljka i došao je nakon njegovog prvenca “Na međi” koji se bavio sudbinama ljudi u vihoru Prvog svetskog rata. U svom novom romanu, autor nas vraća još dublje u prošlost ka kasnom srednjem veku i smešta glavnog junaka u klupko zavere, izdaje i ubistva.

“Moje ime je lord Benoa Beset od Monkversa, ja sam gospodar ove zemlje. A ko bi ste Vi bili hrabri ratniče?”, upita čovek prodornim glasom.

“Moje ime je Matis Alari“, odgovori Matis, pokušavajući da doda sebi neku titulu kako bi učinio svoje ime moćnijim. Doduše, jedino se setivši da doda na kraju “kamenorezac”, i pokloni se ispred lorda.

– Inicijalna inspiracija došla je od dokumentarnog filma o zamku Montkvers. Radi se o građevini zidanoj u ovom veku, ali do kraja građenoj srednjevekovnom tehnologijom i alatima. Oko gradilišta je napravljena i kompletna srednjovekovna infrastruktura, naselje u kom su radile zanatlije i gde se proizvodio sav materijal potreban za gradnju zamka – objasnio je Aleksa Čuljak.

“Dekaton – početak rata”, roman koji bi mogao da se podvede pod žanr epske fantastike, ali i prevazilazi žanrovske okvire, po rečima autora Vladimira Martića, dugo je sazrevao u njemu. Epska saga o izmaštanom svetu sa jedanaest država, pet nacija i četiri religije ispričana je kroz lik glavnog protagoniste Taratarna Vukova, koji je rastrgan između osećaja dužnosti prema vojnom pozivu i rodnom kraju.

“Buđenjem prošlosti drastično će se promeniti lice budućnosti. Jedan junak pokrenuće druge koji moraju zauzeti mesta iza Alagonda ili Alstira. Svet opterećen krvavim sukobima postaviće dva pitanja:Da li zlo mora doći? Da li se istina mora spoznati?“

I kod Vladimira Martića, iako se radi o izmišljenom svetu, jasno je da je epoha srednjeg veka doba u kome se odvija radnja njegovog romana.

– Srednji vek je doba u koje se epska fantastika prirodno smešta. Doba viteštva i moralnih kodeksa koji su uz to išli, a koji u savremenom dobu zamiru – rekao je Martić.