Naša današnja sagovornica spojila je umetnost i zanatstvo. Znanje koje je stekla tokom studija služilo joj je u karijeri i pomoglo da se snađe kada je ostala bez posla.

Nataša Gegić Raletić rođena je u Novom Sadu 1976. godine. Nakon Srednje umetničke škole u rodnom gradu je završila i Akademiju umetnosti. Po struci je diplomirani grafičar nastavnik – profesor likovne kulture. Dugo je radila za razne kompanije kao grafički dizajner, a od pre nekoliko godina postala je poznata po ručno oslikanim čarapama, koje stvara u svom malom ateljeu u potkrovlju porodičnog stana. Udata je i majka je osmogodišnjeg Romana i šestogodišnjeg Stribora.

– Obožavala sam akademiju, jer se nalazila na Tvrđavi. Studenata je bilo malo, ali smo kvalitetno provodili vreme zajedno. Sve nam je bilo obezbeđeno, od boja do presa i raznih alata. I danas se sećam reči jednog od profesora koji nam je govorio da mi nismo umetnici nego zanatlije. Tokom studija smo štampali čestitke i prodavali ih za praznike, a preko leta smo išli u Grčku i crtali portrete. Tako smo zarađivali i na taj način sam i naučila da plasiram svoja umetnička dela – priseća se Nataša.

Nakon diplomiranja, sagovornica portala mojnovisad.com izučila je grafički dizajn i zahvaljujući tome godinama je radila u nekoliko firmi. Međutim, kao i mnogi u Srbiji, u jednom trenutku je bila primorana da ponovo traži posao. Ideja za biznis došla je iz porodice.

– Pre dve godine sestra mi je rekla da su ručno oslikane čarape popularne i predložila mi je da se oprobam u tome. U početku nisam imala pojma kako se to radi. Navukli smo hulahopke na balon i na karton, ali ništa nije odgovaralo. Onda smo se setili plastične noge na kojoj su čarape u radnji izložene. Eksperimentisala sam i ubrzo izradila svoju tehniku. Deo na kojem će biti ilustracija prvo obojim u belu boju. Nakon toga izvlačim konture koje se posle toga boje i tako dobijam ilustraciju. Preduslov je da čarape budu deblje – objašnjava Nataša.

Prve mušterije bili su njeni prijatelji, a ubrzo su u Novom Sadu mnogi saznali za ovaj modni detalj. Tada je ova umetnica napravila internet stranicu i otvorila Fejsbuk profil, preko kojeg je kontaktiraju oni koji žele njene kreacije.

– Primetila sam da žene uglavnom vole crne boju. Traže se dokolenice, natkolenice, čarape bez stopala, dečje čarape, hulahopke i samodržeće čarape. Treba mi pet dana da završim jedan model, jer proces sušenja je dug. Mušterije su mi uglavnom žene od 35 godina pa nadalje. Bude i dece i devojaka, ali ređe. Ilustracije smišljam sama, ali ih radim i po porudžbini. Čarape se nose na posao, u izlazak, ili na rođendane – priča Nataša.

A ilustracije su različite. Na čarapama su se do sada našli Beti Bup, Merlin Monro, Frida, Pipi Duga Čarapa, Petar Pan, Pink Panter, Popajeva Oliva, Zeka Rodžer, ali i ženske usne.

– Ovo nije moja ideja, samo sam je preuzela kako bih zaradila. U svakom gradu imate osobu koja radi ovo što i ja. Sinovi su se šalili sa mnom da ću se obogatiti od ovoga, ali prošle su dve godine i tek sad mi se posao razradio – kaže Nataša.

Kad ima vremena, ova novosadska umetnica stvara slike akrilnim bojama na platnu. A nekoliko njenih umetničkih dela ukrašavaju hodnike njene stambene zgrade.

– Iza sebe imam sedam samostalnih i više zajedničkih izložbi. Ali akrili na platnu se slabije prodaju. Ručno oslikane čarape su sada popularne i od toga zarađujem. U šali kažem da su one umetnost za poneti – iskrena je Nataša.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović