Samo treba umoran čitati vesti po netu i nešto će se već smisliti…

Tog jutra Vladimir Vladimirovič stigao je u svoj kabinet isto kad i inače. Nije to jutro ni po čemu bilo posebno. Radni dan tekao mu je kao i svaki drugi. Rutina u koju je upao činila ga je nekako praznim i znao je da mora nešto da promeni. Isto tako, kao i većina nas, znao je da za pravu promenu nema snage i da će sve planirane promene ostati na nivou sanjarenja između dve državničke obaveze.

Dan je započeo brigom o Srbiji. Nastavio ga je borbom za istinu o srpskom narodu a završiće ga, baš kao i svaki drugi svoj radni dan, slanjem najsavremenijh sistema protivvazdušne odbrane srpskoj vojsci i, ako ostane vremena (a uvek ostane),  određivanjem dnevne količine borbenih aviona koji imaju biti poklonjeni Srbiji. Jedinu razonodu u ovom moru jednoličnosti nalazio je u određivanju hoće li Srbiji pokloniti nove avione, u koje je ugrađeno tajno, svemirsko rusko oružje ili već korištene aparate ali namunjene tako da US Air Force  popizdi a Hrvatsko Zrakoplovstvo merka grede na koje će se obesiti. Morao je malo da šara, jebi ga… Da je svaki dan davao po S-300 i polovan MiG ili polovan S-400 i novi MiG, baš bi totalno poludeo od dosade. Voleo je Srbiju i non-stop samo o njoj brinuo ali mu je prijalo da ponekad ima i nešto drugo zapisano u dnevnom planeru. Koliko je voleo da se pozabavi i nesrpskim delom globusa, toliko je znao da time pravi muku urednicima Informera, Srpskog Telegrafa i Novosti jer oni dnevnu dozu Putinovih pomaganja Srbiji moraju dobiti. I uvek ju je isporučivao! Ipak, tog dana i malo Turske mu se provuklo u vidokrug. Tamo je isto zajebano a kolega čvrstorukaš Erdogan treba pomoć, sad kad se konačno odvažio da pređe na full Putinizam. Ima Volođa za takve pulene uvek neki gasovod za obećati a ponekad i stvarno ukopati. Dobar je Redžep, ponekad se prekurči pa mu pravi belaja ali neki od Tokova je zaslužio. Turski tok ima da bude kopan! Vest da je lično Putin naredio Gaspromu da krene da polaže cevi i kod nas je bila senzacionalno saopštena…

U bukvalno istom trenu, taj isti Gasprom je bacio oko na nešto maaaalko fizički manji ali svakako pravoslavan i slovensko-bratski projekat. Reč je o širenju njihovog maloprodajnog objekta u Novom Sadu koji bi trebalo da se sa dve točilice poveća na makar 20. Za to im je neophodno da satru obližnji park. Oh, zgodne li koincidencije pa Novim Sadom upravljaju ljudi kojima je dobrobit Gasproma uvek bila na nekom od prva tri mesta. Daće im taj NATO-prozapadni parkić da ga zauvek otklone – cena drugarska. Bratska!

Ja, Novosađanin, razapet između ljubavi prema Rusiji i ljubavi prema disanju, našao sam se u teškom položaju. Kako da volim Putina ako ne budem mogao da dišem? Treba mi to malo preostalog zelenila jer mi omogućava ostanak u životu a opet, Gasprom hoće još jednu pumpu. Ima ih tek nešto više od pun kurac u Srbiji. Uh!

Moram stati na stranu parkića. Teško mi je ovo da napišem! Moram biti živ da bi se borio za pravoslavlje i dušu slovensku! Opet, šta će mi život ako nemam ogromnu pa još bratsku pumpu na svakih 100 metara?

I tako, izmoren ovim odlukama, gledam u ekran na kojem mi se počinju mešati otvoreni tabovi domaćih portala i jadne oči moje videše ono čega nema. Od dva naslova video sam jedan, kakav bih poželeo: PUTIN ODLUČIO! Naredio Gaspromu da ne širi pumpu prekoputa kasarne u Novom Sadu!

Nije odlučio. Nije naredio. Čak ni svemogući Putin, iako počasni građanin Novog Sada, nije stigao da se pozabavi pumpom na Grbavici. Moraćemo sami to. Sami da se pokarabasimo sa lokalnim secikesama i gangsterima koji nam uporno uništavaju ono što nam treba da bi nam uvalili ono što nam nikako ne treba i još nam za to uzimaju lovu. Negde im moramo pokazati da nam ih je dosta! Ovo može i mora biti to. Dalje ruke od naše livadice i drveća! Ovo neće moći da se obavi lajkovanjem facebook stranice, moraćemo se lično pojaviti i to više puta jer bageri i batinaši koji te bagere u Srbiji uvek nekako prate, slabo reaguju na sličice stilizovanih podignutih palčeva na internetu.

Vreme ja za još jedno istorijsko NJET!