Sugrađanin pozvao na solidarnost: Lekari na infektivnoj klinici u Novom Sadu "padaju s nogu"

U situaciji sa korona virusom koja, čini se, sve više izmiče kontroli i u građane unosi nemir i strah, svetli ljudski primeri dolaze još više do izražaja.

Već smo pisali o primeru doktorke iz Novog Sada koja je pred javnost iznela teške uslove u kojima rade zdravstveni radnici u kovid ambulantama i kako su mnogi od njih na izmaku snaga. Danima su naši čitaoci komentarisali ovaj tekst i davali podršku dr Musulin koja je mnogima od njih i izabrani lekar.

Juče je Stefan Milović osetio potrebu da svoja iskustva o medicinarima na Infektivnoj klinici u Novom Sadu podeli sa Fejsbuk zajednicom. Njegovu objavu prenosimo u celosti…

– Dve-tri reči o medicinarima na Infektivnoj u Novom Sadu.

Dva puta sam u prethodnih par dana, po nekoliko sati džedžao ispred. Ljude dovoze na svakih 15-tak minuta, drugi dolaze samostalno, jedni ulaze – nikako da izađu, druge iznose o odvode ili izvode i upućuju na “narandžastu zonu” i ostale tranzitne stanice… Svakome “dobar dan, izvolite”, svakome “sedite i pričekajte, pozvaćemo Vas. Da li je neko došao sa Vama?”, svakome “molim Vas, stavite masku i napravite distancu”. U 36 sati od testa do rezultata, na svaki poziv su ljubazno odgovorili, na svako pitanje blago i jasno uputili. A crkavaju. Padaju s nogu. Celu smenu ni toalet, ni gutljaj vode jer su umotani u dve folije pa u skafander. Nema vremena da se sve to skine pa ponovo obuče. Pa maska, pa vizir. A pacijenti dolaze, i dolaze, i dolaze… Pet meseci se govori o maskama, pet meseci ljubazno koriguju one koji izbace surlu, ne nameste žicu, ili čuvaju samo podvaljak. Ljubazno ih isprave, a ne uz šamarčinu, iako bi to sad već bilo sasvim ok.

Ništa “deli dalje”, ništa “kopiraj na zid”, samo stavi glupu masku i čuvaj se. Ako ne veruješ, prošetaj do tamo. Sedi ispred, zapali cigaretu i posmatraj.

Dovoljno je sesti tamo pola sata-sat, videti one krupne, snažne muškarce kako jedva stoje i njihove žene koje plaču dok ih uvode. Bake i deke koje su ukućani istovarili ispred pa pobegli glavom bez obzira. Žene u jaknama na 25 stepeni, jer ih groznica tuče…

Sedi, zapali i sačekaj… sačekaj da te nečija supruga, majka, baka, ljubazno zamoli da napraviš distancu dok ispušiš, a onda da staviš masku…

Na početku epidemije korona virusa u Srbiji, i naši građani su, kao i u mnogim drugim zemljama, aplauzom u 20 sati pružali podršku i iskazivali solidarnost sa zdravstvenim radnicima koji se nalaze na prvim linijama odbrane od korona virusa. Oni su samo poručivali da se pridržavamo preporučenih mera i da će im to biti najveća podrška.