Knjiga “Ko si ti? – U potrazi za identitetom”, autora Jovana Simića, predstavljena je sredinom prošle nedelje u prepunoj bašti restorana Reset u Sremskoj Kamenici. Književni prvenac dvadesettrogodišnjeg studenta psihologije i karatiste, višestrukog osvajača državnih i evropskih medalja, nikoga nije ostavio ravnodušnim. Autor iskreno govori o sportskom uspehu, operaciji kuka, zlostavljanju koje je kao dete doživeo od starijih sportista, ali i o optužbama za malverzacije njegovog oca protiv ljudi iz sveta karatea, što je na kraju Simića i koštalo karijere.

U izjavi za redakciju portala Mojnovisad.com Jovan je rekao da je delo nastalo za vreme karantina i da su svi navedeni događaji u njegovom životu bili podloga za to. Pisao je iz dubine duše da bi je olakšao.

– Sve što se desilo me je promenilo i uticalo na to da postanem ono što jesam. Hteo sam to da podelim sa svima jer se ćuti o mnogim stvarima koji se dešavaju u karate svetu i generalno u svetu sporta. Nije sve tako bajno i sjajno kao što su te medalje koje mi donosimo kući. Postoji tu i ona sasvim druga strana te medalje. Postojali su različiti oblici zlostavljanja, malverzacije u smislu ucenjivanja, kako mojih roditelja tako i mene. Kako bi se otplatila putovanja traženo je da se odrade neke usluge. Svaki taj događaj detaljno je opisan u knjizi. Ali, kada se na kraju sabere, to nije odnos prema nama kao prema ljudima, nego kao prema potrošnoj robi – objasnio je Simić.

Budući psiholog je poručio mladima koji ulaze u svet sporta da budu spremni za sve loše stvari koje će se desiti i da se ne iznenade.

– Svet sporta te ojača, ali svako dete mora biti spremno i roditelji ih moraju mentalno pripremiti  za negativne stvari koje će se desiti na svakom životnom putu. Kada sam bio mali i kada sam imao deset godina, tada mi se desio taj momenat zlostavljanja. Zbog toga želim da deca otvoreno pričaju o tome, jer ja sam ćutao trinaest godina, a to se sve moglo brže rešiti i zato želim da se počne pričati o nekim stvarima – kazao je Jovan. 

Direktorka  Violeta Ilić  iz izdavačke kuće “Kreativna knjiga”,  koja je stala iza ovog dela, rekla je prisutnima da je u autoru videla  ogromnog borca lavljeg srca, koji kada postavi cilj ne odustaje dok ga ne postigne.

Knjiga je koncipirana u dva dela. U prvom je autor pisao o svom životu, a u drugom objasnio psihološke stvari koje je doživeo na sopstvenoj koži i na taj način spojio život i psihologiju gde je psihologija dobila  praktičnu primenu u svetu.

Jovan Simić je  opisao i to kako je napredovao u karateu koji voli i o katama koje obožava jer ga one definišu.

Međutim, nakon osvojene prve evropske medalje usledila je operacija kuka 2014. godine i veliki šok za mladog čoveka. Iskreno je govorio o boravku na Banjici i o traumatičnim danima u bolničkoj postelji, ali i kako se vratio sportu samo tri meseca nakon toga iako su mu lekari rekli da je završio sa borilačkim veštinama.

Posebno je interesantan deo knjige gde se Simić osvrće na tamnu stranu karate sveta. Otkriva koje usluge je njegov otac Dobrivoje morao da učini za uticajnog pojedinca u svetu sporta. Zauzvrat on je obezbedio novac za putovanje na evropsko takmičenje, iako je to uspešnim karatistima po propisima trebalo da bude obezbeđeno.

Ubrzo se njegov otac Dobrivoje suprostavio određenim delegatima i javno ih optuživao za malverzacije. Zbog tog sukoba Jovan je primao direktne pretnje da ućutka oca i detaljno opisuje perfidne mehanizme pritiska. Na kraju je situacija kulminirala time da je u jednom danu izgubio sve što je postigao u karateu i poništen mu je ugovor za stipendiju, čime je ostao bez primanja.

Period koji sledi nakon toga je izuzetno težak za autora. Tada postaje svestan i traume koja mu se dogodila pre više od deset godina na njegovim prvim pripremama reprezentacije, kada je proveo nekoliko noći u sobi sa dečacima starijim od njega. Jedan od njih mu je bio i uzor u karateu. Nekoliko večeri bio je izložen zlostavljanju sa njihove strane, što opisuje u knjizi. Posle toga je bio povučen i nije se družio sa drugim karatistima sve do dolaska novog selektora koji mu je pomogao. To iskustvo ga je, kako je napisao, naučilo kako se ne treba ponašati sa decom sportistima i zbog toga je uvek pomogao mlađima od sebe.

Po sopstvenom priznanju, situacija koja je dovela do okončanja njegove karijere ogadila mu je karate samo na dva meseca, ali ne i duže. Iako je u početku bio besan i na oca, napisao je da je upravo od njega naučio šta znači biti moralan i držati se etičkih principa. Porodica Simić je ubrzo nakon toga otvorila sopstveni karate klub (Winner). Jovan se u martu 2020. godine ponovo prijavio na takmičenje i osvojio zlatnu medalju.

Autor  je u knjizi priznao da su ga opisana dešavanja promenila i od napaćenog materijaliste pretvorile ga u osobu kome su najvažniji prijatelji, ljubav i saosećanje sa drugima. Smatra da se iz najtežih životnih situacija izvlače najbolje životne lekcije, a da je smisao života upoznati sebe. 

Po završetku promocije knjige Simić se zahvalio majci i ocu i sestri Jovani na podršci, kao i treneru Petru Kosanoviću.

Jovan Simić je rođen u Novom Sadu 1997. godine. U rodnom gradu je završio gimnaziju. Od četvrte godine trenira karate i višestruki je osvajač državnih, balkanskih i evropskih medalja. Do sada je osvojio pet evropskih medalja u karateu i svojevremeno se nalazio na prvom mestu svetske rang-liste.  Trenutno je student psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i pohađa višegodišnju edukaciju za psihoterapeuta. Studentska organizacija ga je proglasila za najboljeg predavača 2019. godine.