Mnogo puta ste čuli koliko je zdravo konzumirati fermentisane namirnice nastale prirodnim vrenjem. One sadrže probiotičke kulture koje čine mnogobrojne vrste bakterija. Te dobre bakterije prirodno nastanjuju naša creva i čine crevnu mikrofloru. Svi ti mikroorganizmi izuzetno su važni za zdravlje probavnog sistema, ali i čitavoga organizma.

Kako su u crevima prisutne i loše bakterije, gljivice i ostali patogeni mikroorganizmi, oni se u određenim okolnostima mogu razmnožiti i loše uticati na vaše zdravlje. Fermentisane namirnice i probiotičke kulture tada mogu biti od velike koristi za lečenje bolesti koje izazivaju štetni mikroorganizmi.

Otkako znamo za sebe, naše bake su nam u hladnim mesecima pripremale turšiju. U pravom smislu te reči, turšija znači kiseljenje povrća ili ukiseljeno povrće. Ovaj vid pripreme hrane obezbeđuje unos nutritivno bogatih namirnica u periodu kada nam sveže povrće nije dostupno. Obično se kisele kupus, krastavci, paradajz, crni luk, paprika, brokoli, karfiol, šargarepa i slično. Turšija se, zaista, može pripremiti na hiljadu načina, a jedino od načina na koji je pripremate zavisi da li će i u kojoj meri turšija biti zdrava, prenosi “Kurir”.

U slučaju narušene ravnoteže između zdravih i nezdravih mikroorganizama u našoj crevnoj flori, može doći do mnogih zdravstvenih problema. Turšija, kao izvor fermentisanih namirnica, obnavlja narušeni balans bakterija u crevima, podstičući “naseljavanje” korisnih bakterija. Na taj način, štiti se i obnavlja sluznica creva.

Kiselo povrće povećava broj ćelija koje prirodno uništavaju “uljeze”. Smatra se da se konzumiranjem fermentisanih proizvoda smanjuju i nivoi lošeg holesterola u krvi. Do toga dolazi zato što takve namirnice smanjuju sposobnost resorpcije holesterola u krv. Ujedno, zdrava mikroflora štiti creva od toksina i teških metala. Poboljšava apsorpciju nutrijenata i sprečava infekcije i upale. To ima pozitivan uticaj na smanjenje alergije, akni, ekcema i gljivičnih infekcija.