Povećanje kamatnih stopa u Srbiji i Evropi bilo je očekivano i neophodno.To je jedan od nužnih uslova da se zaustavi inflacija koja nanosi relativno velike štete privredi i građanima. Stope će se povećavati dok se ne zaustavi inflacija, rekao je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– A kad se zaustavi i krene da opada, kamatne stope će još neko vreme ostati na relativno visokom nivou. Očekujem da će se kamatne stope smanjiti tek kada inlacija dođe u granice ciljanog koridora od dva do tri odsto, za šta je potrebno nekoliko godina. Ali, ni tada se neće vratiti na nivo koji je postojao prethodnih godina –  objasnio je za N1 Arsić.

I domaće i evropske centralne monetarne vlasti povećale su referentne kamatne stope – zbog rastućeg inflatornog pritiska. Dobre strane niskih kamatnih stopa bili su jeftini krediti, ali to je, kaže Arsić, podsticalo tražnju.

– Ko je štedeo u uslovima niskih kamatnih stopa, imao je relativno velike gubitke. Tako i ovo sada – ako rast kamatnih stopa ima negativne posledice, pozitivno je što je to način da se relativno brzo obori inflacija – ukazuje sagovornik N1.

Oni koji razmišljaju da se u narednom periodu zaduže da bi kupili nekretninu, treba, savetuje Arsić, dobro da balansiraju između očekivanog rasta kamatnih stopa i pada cena nekretnina. Jer, ovako visok rast nekretnina u svetu i kod nas direktna je, kako objašnjava, posledica monetarne ekspanzije – niskih kamatnih stopa i dodatnog štampanja novca.

– Građani mogu da očekuju da će kamatne stope rasti još dva, tri kvartala, do sredine sledeće godine. Nakon toga, ostaće na visokom nivou, pa možemo da očekujemo njihov pad u srednjem roku, ali se neće vratiti na nivo od dva, tri odsto, kao prethodih godina – navodi Arsić.

Prognoze o kretanju inflacije su, dodaje, uvek uslovne – date su pod određenim pretpostavkama.

– Važno je kretanje cena na energetskom tržištu, a to niko ne može niko da predvidi. Na inflaciju utiču i kamatne stope, fiskalna politika i drugi faktori – navodi profesor.

Arsić predviđa da inflacija dostigne svoj maksimum krajem ove i početkom sledeće godine. Moguće je, dodaje, da se rast nastavi i posle toga ako dođe do nekog dodatnog pogoršanja geopolitičke situacije, nestašice energenata u Evropi , što bi, kako objašnjava, dovelo do pada proizvodnje i skoka cena.

– Očekujem da će maksimalni nivo inflacije, gledano od početka do kraja godine, biti oko 15 odsto, procentni poen manje ili više, i to pod pretpostavkom da ne bude nestašice energenata – ističe Milojko Arsić.