Nutricionistkinja Dragana Jevtić Strinavić govorila je o tome koje najčešte greške pravimo u ishrani i dijetama, a odražavaju se na na zdravlje i organizam.

O tome da nismo dovoljno upućeni u to šta zapravo predstavlja zdrava ishrana govori podatak da će gotovo dva miliona ljudi u Srbiji do kraja 2030. godine biti gojazno, a s druge strane, tu su i kontroverze o različitim dijetama, poput autofagije, kao i raznoliki saveti sa Interneta.

Šta je ključ uravnoteženosti u jelu i piću? Koje greške najčešće pravimo i o ostalim nedoumicama, otkrila je Dragana Jevtić Strinavić.

Prema rečima nutricionistkinje, koja u KBC “Dragiša Mišović” pravi jelovnike za pacijente sa poremećajima ishrane – umerenost, raznovrsnost i ravnoteža su osnova pravilne ishrane. Dijete koje obećavaju brz gubitak kilograma za kratko vreme ozbiljno mogu da naruše zdravlje. Oboleli od poremećaja ishrane često i opisuju da je njihov put u bolest počeo sa instant dijetom.

– Nepisano je pravilo da, osim jo-jo efekta koji će sigurno doći posle takvog režima – vraćanja izgubljenih kilograma, dođe još koji kilogram više kada se vratimo starim navikama. Takav režim od nekoliko dana vrlo često je zasnovan na gladovanju. Svako gladovanje kad-tad vodi u prejedanje – objašnjava ona i dodaje da je svakom pojedincu, u skladu s polom, uzrastom, aktivnostima, zdravstvenim stanjem potreban je poseban plan ishrane. 

– Sve ostalo je mučenje organizma kojim ćete poremetiti funkcionisanje metabolizama. Telo pamti. Svaka naredna redukcija će se mnogo teže sprovesti – ističe nutricionistkinja.

Uticajne ličnosti promovišu kao zdrav način ishrane i za gubljenje kilograma autofagiju (fasting) ili privremeni post, koji se sastoji od 16-časovne faze gladovanja, kao i faze kada je hrana u periodu od osam sati dozvoljena.

Nutricionistkinja autofagiju prevashodno ne preporučuje maloletnicima, neuhranjenima, obolelima od poremećaja ishrane, trudnicima, dojiljima, starima i dijabetičarima. Posle gladovanja unose se veće količine hrane, a to može da izazove pankreatitis, čak i otkazivanje pankreasa, dok u fazi gladovanja može doći do kamenca i peska u organizmu, loše koncentracije i pamćenja. Rezultati autofagije, navodi, zavise od učestalosti ponavljanja, kao i kako se same faze sprovode.

– Ukoliko u tom takozvanom periodu uzimanja hrane i zdrav mlad organizam pojede velike količine hrane za kratko vreme, mogu se pogoršati mnogi metabolički parametri, šokirati organizam i ozbiljno ugroziti zdravlje – upozorava ona.

Termin autofagija u doslovnom prevodu sa grčkog jezika znači – jedenje samog sebe. Objašnjava da se proces autofagije odvija na nivou ćelija – razgrađuje se sve što je štetno (maligne ćelije, bakterije, slobodni radikali…) za reciklažu, što dovodi do proizvodnje energije i regeneracije ćelija.

Kada je u pitanju post, rekla je da on nije za svakoga i da takvo ograničenje tokom dužeg vremenskog perioda, za mnoge je frustrirajuće i da je za autofagiju potrebno da budete zdravi.