Masna jetra je oboljenje koje karakteriše povećano nakupljanje triglicerida u ćelijama jetre (hepatocitima) tako da je sadržaj masti preko 5 odsto.

Dr Stefan Stojković, specijalista interne medicine, objašnjava za portal N1 da se kod dve trećine pacijenata ovo stanje prezentuje kao masna infiltracija (steatoza) jetre, dok se kod jedne trećine manifestuje kao nealkoholni steatohepatitis, koga pored nakupljanja masti karakteriše i zapaljenje parenihima jetre uz propadanje hepatocita.

– Bitno je razlikovati steatozu od nealkoholnog steatohepatitisa s obzirom da se iz steatohepatitisa vremenom može razviti fibroza (stvaranje vezivnog tkiva-ožiljavanje) i/ili ciroza sa svim njenim komplikacijama – kaže dr Stojković.

Prema rečima dr Stojkovića nealkoholna masna bolest jetre ili bolest masne jetre, usko je povezana sa metaboličkim sindromom i predstavlja njegovu hepatičnu manifestaciju. O metaboličkom sidromu govorimo kada je prisutno tri ili više simptoma i znakova: abdominalna gojaznost, povišene vrednosti glikemije, snižene vrednosti HDL holesterola (dobrog holesterola), povišene vrednosti triglicerida, kao i povišen krvni pritisak.

Prema rečima doktora, masna jetra je najčešće asimptomatska ili je praćena nespecifičnim simptomima poput: malaksalosti, atipičnih bolova ili nelagodnosti ispod desnog rebarnog luka i/ili osećaja nadutosti. Iako je jetra često uvećana to nije moguće uvek otkriti samo fizikalnim pregledom zbog često prisutne abdominalne gojaznosti.

– Da bi se postavila dijagnoza nealkoholnog steatohepatitisa neophodno je isključiti druge uzroke masne bolesti jetre kao što su: alkoholna bolest, hronični hepatitis C, steatoza uzrokovana pojedinim lekovima, najčešće kortikosteroidima, amjodaronom, metotreksatom i totalnom venskom ishranom. Masna jetra se u većini slučajeva dijagnostikuje slučajno, prilikom ultrazvučnog pregleda, gde se uočava svetla, hiperehogena, često uvećana jetra – objšnjava sagovornik.

On ističe da se u poslednje vreme sve češće primenjuje elastografija (neinvazivna procedura za procenu stepena fibroze i steatoze jetre bazirana na ultrazvučnoj tehnologiji) koja se izvodi posebnim ultrazvučnim aparatima, gde dobijene vrednosti dobro koreliraju sa razultatima biopsije jetre.

U laboratorijskim analizama najčešće nalazimo normalne ili lako povišene vrednosti enzima jetre – aminotransferaza (ALT i AST), povišene vrednosti trglicerida, holesterola, insulinsku rezistenciju. Fizikalnim pregledom najčešće uočavamo abdominalnu gojaznost, povišen krvni pritisak, uvećanu jetru.

– Jedina dokazana terapija za masnu bolest jetre je redukcija telesne težine. Poželjno je da pacijent izgubi 10 odsto težine ali tako da gubitak ne prelazi više od 2,5 kg mesečno. Nagli gubitak kilograma, može dovesti do prekomernog upliva masnih kiselina u jetru i pogoršanja stepena steatoze. Uz redukciju telesne težine poželjna je i redovna umerena fizička aktivnost jer dovodi do povećanog korišćenja insulina, a već smo naglasili da je masna jetra povezana sa insulinskom rezistencijom – objašnjava dr Stojković.

On dodaje da je takođe potrebno lečiti i druge manifestacije metaboličkog sindroma, kao što su: hipertenzija, hiperholesterolemija, hipertrigliceridemija. Ukoliko postoji hiperholesterolemija primena statina (lekova protiv masnoće) smanjuje i stepen steatoze jetre.

Kako smo već istakli da je masna jetra hepatična manifestacija metaboličkog sindoma potrebno je dobro obratiti pažnju i na druge manifestacije ovog sindroma, posebno na kardiovaskularna oboljenja (koja su i najčešći uzrok smrti kod ovih pacijenata) i dijabetes sa svim njegovim komplikacijama.

S obzirom da je kod ovih pacijanata povećana učestalost maligniteta, posebno kolorektalnog karcinoma, potrebno je uputiti bolesnika na preventivnu kolonoskopiju ili barem prethodno uraditi test okultnog krvarenja u stolici tri puta“, savetuje dr Stojković.

– Osim toga, bolji efekat terapije hepatitisa C, postiže se kada se smanji stepen masne infiltracije. U malom broju slučajeva (oko 1-2 odsto)  masna jetra može dovesti do hepatocelularnog karcinoma i bez nastanaka ciroze jetre (kao što se dešava i kod poremećaja nakupljanja gvožđa – hemohromatoze, i kod infekcije virusima hepatitisa C i B), stoga se preporučuju ultrazvučne kontrole jednom godišnje – navodi dr Stefan Stojković, specijalista interne medicine Klinike za gastroenterohepatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.