Prošlo je 28 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja”, u kojoj je poginulo i nestalo blizu 2.000 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine. Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, još oko 330 posmrtnih ostataka žrtava je neidentifikovano. Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije saopštio je da su 28. godina posle progona Srba u “Oluji”, u Srbiji u statusu izbeglica još 17.074 osobe iz Hrvatske.

“Oluja” je udarila na protstor Republike Srpske Krajine u rano jutro 4. avgusta 1995. godine žestokim dejstvima artiljerije i raketnih jedinicana duž čitave linije fronta dugačkog oko 700 kilometara.

Akcija je izvedena iako je područje Republike Srpske Krajine bilo pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Haški sud je u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima iz 2011. godine naveo da je hrvatski predsednik Franjo Tuđman bio “ključni član udruženog zločinačkog poduhvata” i da je “u nameri da Krajinu naseli Hrvatima”, “preko svog moćnog položaja predsednika i vrhovnog komandanta oružanih snaga obezbedio da ta ideja bude pretvorena u politiku i akciju”.

Kao ključni dokaz za to, sudija Alfons Ori izdvojio je prepis Tuđmanovog sastanka sa ostalim visokim zvaničnicima, na Brionima, 31. jula 1995.

Tuđman je, prema presudi, sa ostalim članovima zločinačkog poduhvata, među kojima su bili i ministar odbrane Gojko Šušak i načelnici Generalštaba Janko Bobetko i Zvonimir Červenko, na sastanku razmotrio kako da se izazove odlazak ne samo srpske vojske, već i civila. Utvrđeno je je da su hrvatske snage prognale Srbe ubijajući civile, mučeći ih, pljačkajući i uništavajući njihovu imovinu i neselektivno granatirajući čitave gradove.

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije saopštio je da su 28. godina posle progona Srba u “Oluji”, u Srbiji u statusu izbeglica još 17.074 osobe iz Hrvatske.

U saopštenju piše da Vlada Srbije i taj Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema osoba koja su morala da napuste domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Komesarka Nataša Stanisavljević izjavila je da je jedan od najvažnijih ciljeva Komesarijata rešavanje stambenih problema izbegličkim porodicama.

Ona je kazala da je sada stambeno zbrinuto 27.925 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći EU kroz Regionalni stambeni program.

Dodala je da je ekonomski osnaženo 23.975 porodica izbeglica, piše u saopštenju.

– U statusu izbeglica u ovom trenutku još uvek je 24.897 lica, od toga 17.074 iz Republike Hrvatske, a 194.171 lice u internom raseljenju – kazala je ona.

U saopštenju piše i da je tokom 1995. više od 190.000 osoba izbeglo u Srbiju, zbog dve akcije hrvatske vojske, pod nazivima “Bljesak” i “Oluja”.

Ceo tekst pročitajte na sajtu N1.