Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopštio je danas, povodom 29. godišnjice od hrvatske vojne akcije “Oluja”, da je njegova dužnost da insistira na pravdi, da traži odgovornost za počinjene zločine i da ne dozvoli da se to ponovi.

U saopštenju Komesarijata navodi se da se posledice pogroma, koji je trajao četiri dana, osećaju i danas, kao i da je akcija “Oluja” prouzrokovala progon više od 250.000 Srba i gubitak života oko 1.700 ljudi, dok se više od 700 njih i dalje vodi kao nestalo.

– Sećanje na “Oluju” nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove – rekla je komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević.

U saopštenju se navodi da je broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Srbiji oko 28.000 porodica, a iz Bosne i Hercegovine oko 12.000, dok je stambeno zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, a ekonomski osnaženo 23.286 porodica i domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti.

– Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila više od 600.000 ljudi, a još uvek su u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine. Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171 interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Srbiju u dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja, sa područja sektora pod zaštitom UN – dodaje se.

Komesarijat navodi da je trenutno u stanju potrebe skoro 8.000 porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica, odnosno da te porodice nisu u mogućnosti da same reše svoje stambene potrebe.