Ako imate osećaj da ste se jednog jutra samo probudili i učinilo vam se da izgledate starije, verovatno niste pogrešili.

Nova studija naučnika sa Univerziteta Stanford pokazala je da u životu ljudi postoje dve prelomne tačke u kojima većina ljudi naglo stari.

I ne, nije u pitanju samo subjektivan osećaj već naše telo dramatično stari na molekularnom nivou.

Naučnici su analizirali različite molekule i mikrobiome u telu i otkrili da njihova prisutnost i funkcionalnost ne variraju postepeno, već se drastično menjaju u tačno određenim godinama. Studija, objavljena u časopisu “Nature Aging” pokazuje da se ove iznenadne promene dešavaju oko 44. i 60. godine života.

– Ne menjamo se samo postupno tokom vremena. Postoje neke stvarno dramatične promene – rekao je dr Majkl Snajder, profesor genetike i glavni autor studije.

Istraživanja su pokazala da se sredina 40-ih i rane 60-e godine života karakterišu kao periodi dramatičnih promena u telu, bez obzira na tip molekula koji se analizira.

Naučnici naglašavaju da ove promene značajno utiču na naše zdravlje, posebno na kardiovaskularni sistem i imuni sistem.

Da bi bolje razumeli proces starenja, istraživači su analizirali podatke od 108 ispitanika, koji su redovno davali uzorke krvi i druge biološke materijale tokom nekoliko godina. Istraživači su pratili razne parametre, uključujući RNK, proteine, metabolite i promene u mikrobiomima, prikupljajući skoro 250 milijardi podataka, koje su analizirali.

Otkrili su da se više od 80% molekula u telu menja naglo u specifičnim periodima ljudskog života, najčešće sredinom 40-ih i u ranim 60-im godinama. Promene u ranim 60-im možda nisu iznenađujuće, objašnjava Snajder, s obzirom na to da se u ovom periodu života povećavaju rizici od bolesti povezanih sa starenjem i drugi fenomeni povezani sa starenjem. 

Među ostalim, kod osoba u 40-im godinama uočene su značajne promene u broju molekula povezanih s metabolizmom alkohola, kofeina i lipida, kardiovaskularnim bolestima, kožom i mišićima. S druge strane, kod osoba u 60-im promene su bile povezane uglavnom s metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, imunim sistemom, radom bubrega, kardiovaskularnim bolestima, kožom i mišićima.

– Moguće je da bi neke od tih promena mogle biti povezane sa faktorima vezanim za stil života se javljaju kod ljudi u tim starosnim grupama, umesto da ih pokreću biološki uzroci – rekao je Snajder.