Takmičenje je otvoreno za sve, a učesnici mogu poslati do pet reči po osobi. Predložene reči ne smeju biti prethodno zabeležene u bilo kojem srpskom rečniku.

Prihvatljive su reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima, a prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice, posebno anglicizme.

Prva nagrada iznosi 600 evra, druga 400 evra, a treća 200 evra. Objavljivanje pobednika očekuje se posle 1. novembra.

O tome su za “Danas” govorili Jelena Bratić i Veljko Žižić, urednici takmičenja “Najbolja nova srpska reč”.

– Smisao celog takmičenja bio je pokrenuti javno mnjenje da se o rečima i jeziku razgovara. Igra ove vrste upravo je dokaz da je jezik živ i da živi: dok god smo sposobni da jezik smisleno nadograđujemo on će nam biti vredniji i trajniji. U opštoj navali razvoja puteva zaboravlja se da je upravo jezik glavna veza između svih nas. Jezik ne treba podrazumevati kao neograničeno dobro i zaboravljati njegovu važnost – i jezik traži naše pažljivo, vredno i stalno ulaganje – zapaža Jelena Bratić.

–Stvaranje može na različite načine da donese lepotu. Prisećam se reči “hladovinanje” koju je smislio jedan dečak, a koju sam redovno koristio tokom leta. Najvažnije je da stvaranje i društveni razgovor na temu jezika traju i da smo jedni drugima strpljivi i vredni sabesednici u tom razgovoru – kaže Veljko Žižić.

Upitan po čemu će pamtiti prethodno takmičenje, Žižić ukazuje da ono jeste bilo uzbudljivo, puno anegdota, počev od reči “skupi-krpi” koja se na samom početku pojavila kao predlog za “kopi-pejst”.

– Ona tada nije zaživela, ali je izazvala dosta razgovora na mrežama. Zanimljiv je bio odnos naše javnosti ka takmičenju. Na mreži, posebno na domaćim široko posećenim stranicama preovlađivale su ideološke borbe, koje su okreni-obrni često bile političke prirode. Sa druge strane, nama su se javljali divni, izuzetni ljudi, sa divnim predlozima. Često su se javljale cele porodice, a javilo nam se i jedno celo školsko odeljenje. Osetili smo tada i lepotu tih ljudi i dubinu njihove ljubavi ka jeziku – zapaža Žižić.

Povodom ovogodišnjeg takmičenja Jelena Bratić primećuje da je druga godina uvek izazov, te se iskreno pita da li zaista postoji zanimanje da se ovakvo takmičenje održava svake godine, prenosi 021.rs.

– Očekivali smo da će takmičenje ove godine biti unekoliko drugačije. Međutim, do sada smo dobili oko 300 reči, što je tek manji pad u odnosu na prošlu godinu. Nadamo se da će se tokom meseca, sada kada smo se svi vratili u radne klupe posle leta, broj predloženih reči povećati. I dalje je najvažniji kvalitet. Za sada osećamo da i dalje imamo dovoljno zanimljivih reči i puno nadahnutih predloga. Za ubuduće razmišljamo kako usmeriti takmičenje. Moguće je tematski odrediti za koje reči ili za koje stručno polje želimo predloge ili možemo kao i do sada ostaviti mašti na volju – zaključuje Bratić.

Ona izdvaja nekoliko reči pristiglih ove godine:

Rasanica – Izlazak iz nekog stanja nejasnoće, neodređenosti, kao kad nam “pukne pred očima”, izbistri se suština nekog dešavanja. Reč je izgovorila šestogodišnjakinja kada je njena baka objašnjavala kako je tog jutra nešto shvatila. U toku njene priče ona je rekla: “Imala si rasanicu”

Dušovanje – Putovanje nečije duše nakon smrti.

Gegavče – zamena za anglicizam “todler”, koji u srpskom jeziku nema prevod. Dolazi od nesigurno hodati, gegati se, a označava dete u uzrastu do tri godine.

Tabanče – još jedan predlog zamene za reč “todler”.

Udružba – umesto ustaljenog anglicizma “team building”.

Verotragna (pridev) – Označava osobu koja traži sebe, svoj smisao ili životni put kroz veru u sebe ili neku silu, pokretačku snagu itd.

Blagomirje – osećaj mira i blagosti u nama, dobrota. 

Svepostizanje – zamena za multitasking.

Babinstvo – divno doba u životu žene kada se rodi unuče.

Prejek – predlog zamene za “hajp”. Reč želi da opiše delanje osobe koja zastupa određenu temu i plasira je kao najbolju, koju diže u nebesa stvarajući joj vrednost veću nego što je stvarna. Prefiks “pre” uvećava značenje korena reči “jek”.