Novosadski studenti, đaci,prosvetni radnici, roditelji, radnici u IT sektoru i drugi građani, nakon okupljanja na tri lokacije, skupili su se ispred Školske uprave na Bulevaru Mihajla Pupina.

Studenti i profesori stigli su iz kampusa (uz priključivanje radnika IT industrije), prosvetari i srednjoškolci sa Trga slobode i roditelji i učenici sa raskrsnice kod Futoške pijace.

Oko 11.40 svi su stigli do Škole uprave.

Nosili su brojne parole – prosvetni radnici, đaci, studenti…

Tu su, posle pozdravnog obraćanja, odali 15-minutnu počast poginulima na Železničkoj stanici – od 11.52 do 12.07.

Drugari poginulog Nemanje Komara (17 godina) iz ETŠ “Mihajlo Pupin” nosili su transparent koji je terao suze na oči:

Tokom 15 minuta tišine, jedno za drugim (otprilike na minut), podizana su imena i prezimena i godine rođenja svih 15 imena žrtava pada nadstrešnice.

Nakon toga, hor Muzičke škole “Isidor Bajić” otpevao je himnu republike Srbije “Bože pravde“, pesmu koji bi mnogi voeleli da vide kao buduću himnu – “Vostani Serbie” (tekst za nju je pisao Dositej Obradović”) i studentsku himnu “Gaudeamus igitur”.

Posle toga, počela su obraćanja profesora, nastavnika, studenata, maturanata, roditelja… 

Profesor Vladimir Mihić sa Filozofskog fakutleta u Novom Sadu i član mreže Slobodan Univerzitet istakao je da nema dela društva – prosveta, zdravstvo, IT, socijalna zaštita.. –  koji ne poručuje da su nam potrebne korenite i duboke promene. 

– Nema nastave dok se ne ispune zahtevi, dok se svi mi ne osećamo bezbedno da svoju decu šaljemo u školu, a da ne znamo da li će tamo da im se plafon sruši na glavu zbog korupcionaške adaptacije njihove zgrade. Kažu, deca treba da idu u školu. Pa, naravno da treba, ali biće vremena za časove, biće vremena da se družimo ponovo u učionicama, laboratorijama i amfiteatrima. Sada nije vreme za nastavu već vreme da svi zajedno gradimo svoju budućnost. Svi mi koji smo decenijama bili gurani u zapećak kako bi političke elite mogle da, kroz korupciju i strah, određuju pravila naših života, ali nažost i naše smrti – poručio je profesor Mihić iz uloge roditelja dece koja pohađaju OŠ “Sonja Marinković” koja je jedna od novosadskih škola u obustavi (već tri nedelje).

Mi, kazao je Mihić, gradimo temelje nove kuće u kojoj neće biti važno koga znate već šta znate, u kojoj će vladati pravo i pravda, u kojoj će biti tolerancije prema svima koji ne smisle kao mi, u kojoj će ključna reč biti solidarnost, a ne partija.

– U takvoj kući bismo svi mi voleli da živimo – rekao je profesor i konstatovao da smo nakon “masovnog ubistva na našoj tužnoj Železničkoj stanici” videli da je đavo odneo šalu i da je naša stara “kuća” potpuno oronula i uništena.

Za tu kuću trebate nam svi vi, a za to je potebno da, samo još malo, budemo dosledni u svojim zahtevima i solidarni sa onima koji trpe linč.

– Želimo novu, uređenu i demokratsku Srbiju – poručio je prisutnima a predsedniku da su prosvetni radnici svoju platu zaslužili i da se ona ne daje već zarađuje i da će im biti isplaćena do poslednjeg dinara.
 

Profesorka PMF-a i ponosna članica Slobodnog univerziteta i majka, Suzana Jovanović-Šanta konstatovala je da je samo jedna zaposlena iz Školske uprave ispred koje je i održan protest, odreagovala i “jasno postavila stvari na svoje mesto” te podržala i studente i učenike i zaposlene u školama u njihovm zahtevima i uputila otvoreno pismo ministarki prosvete.

– To je gospođa Sonja Miladinov i nadam se da više nije usamljena u tome, ni u Novom Sadu ni u celoj zemlji – kazala je Jovanović-Šanta.

Istakla je da je sve u obrazovnom sistemu banalizovano i netransparentno.

– Ovde su se danas okupili učesnici obrazovnog procesa svih kategorija – vaspitačice, učiteljice, nastavnici, psiholozi, pedagozi, nadam se i direktori škola, studenti, učenici osnovnih i srednjih škola i roditelji, Svi bismo mi trebali da budemo aktivni učesnici u obrazovnom procesu,ako nam dozvole – rekla je profesorka i podstakla prisutne da traže i da se bore da im se dozvole da to i budu, a ne “izvođači radova bez prava glasa“.

Vesna Blizanac, profesorka književnosti iz ŠOSO “Milan Petrović” za koju navodi da je “puna posebnih posvećenih ljudi i najposebnije, najčarobnije dece” ukazala je na loš položaja defektologa koji se bave važnim poslom, a nepravedno su zapostavljeni. 

– Ima svašta da se popravlja ovde. Gazimo već 15. godinu inkluzije ovde. Pitam – a odgovor se pravim da ne znam  – da li mi zaista živimo u inkuzivnom društvu. Da li Srbija, osim formalno, zaista sprovodi inkluziju koju je htela i potpisala?Da li naše društvo odistinski prihvata razlike – neka su od pitanja ove profesorke.    

Napomenula je da govori ispred gotovo 100 kolega koji su u obustavi nastave u koju su svi svesno ušli, vođeni savešću i odbranom onoga u šta veruju.

– Da li neko sme da mi brani da se odbranim, da podržim kolege nastavnike i studente? Znaju li ti koji mi brane da je to što oni brane neodbranjivo. I šta oni brane, i koga brane?Ja sa ovog mesta branim svoje troje dece, budućnost onih koje učim, ali i budućnost sve one dece iz kampusa koji su nas pozvali da stanemo uz njih. Bravo studenti! – uzviknula je.

Pozvala je kolege nastavnike da istraju, da drže svoj integritet i da sačuvaju čast najlepše profesije na svetu. 

– Najboljim đacima uskoro će ona postati ponovo životni poziv. Kolege profesori, mi smo snaga – naglasila je Blizanac. 

Na pitanja nekih kada misle da počnu da rade, odgovara da ona radi i da su baš zbog toga i ustali – da bi deca bila u valjanoj školi po meri deteta. 

– Naravno da deca treba da budu u školi, ali dete treba i da stigne do škole i da mu usput ne padne 300 tona betona na glavu – podvukla je i dodala da će se gradivo nadoknaditi, da će biti zaključene ocene i sve će se stići osim:

– Jedino izgubljeno vreme kada smo mogli da se izborimo za sebe da bismo se kasnije izborili za našu decu, to je nepovratno, ne dajmo ga – zaključila je.

Ona je zatražila odgovornost za tragediju na železničkoj stanici i ispunjenje svih ostalih studentskih zahteva.

Mihajlo Kovač, maturant Jovine gimnazije preneo je podršku prosvetnim radnicima. 

– Dok neki biraju da kleče i za to bivaju odlikovani, mi biramo da stojimo uspravno i da se borimo. Ne pristajemo na ćutanje, ne povijamo se pred nepravdom… Svim silama se borimo za pravo na normalno društvo – rekao je Mihajlo i iskazao zadovoljstvo što su konačmo svi  – i roditelji, studenti, nastavnici i đaci na istoj strani, bez obzira na razlike.

Konstatovao je da su studentski zahtevi lako ostvarivi, ali i da “dok živimo u društvu u kom se premijer države lakše menja nego što se direktor izvinjava jasno je da su osnove društvene vrednosti baš iskrivljene”. 

– Zato svi zajedno gradimo društvo u kom se obrazovanje vrednuje, kritičko mišljenje neguje, a sloboda nije samo prazna reč – poručio je ovaj maturant.

Jelena Kovacević-Vorgučin, profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, članica mreže Slobodan univerzitet, ali i saveta roditelja u OŠ “Jožef Atila” zahvalila se studentima koji su iz raznih krajeva Srbije krenuli ka Kragujevcu na veliki skup koji će se održati 15. februara.

Navela je da, s obzirom da je 10 godina u savetu roditelja, da oni godinama upozoravaju na urušavanje obrazovanja u našim školama koje preuzimaju politika i korupcija i da je danas ovde jer ne pristaje na to.

Konstatovala je da se direktori postavljaju politički, a ne po stručnosti, da su nastavnici pod pritiskom, ucenama i mobingom da u mnogim školama ne postoje osnovni bezbednosni uslovi, higijenski uslovi u toaletima, a da, npr, u školi “Jožef Atila” ne postoje vrata na svlačionici, a sala je nedavno renovirana. U nekom školama nije ispravna protivpožarna zaštita.

– Danas više ne ćutimo, studenti nas uče kako se bore za pravdu, a na nama je da dokažemo da nismo nemoćni… Škole pripadaju đacima, nastavnicima i roditeljima, a ne politizovanimm direktorima i korumpiranim strukturama… Vreme je da stanemo i kažemo dosta – naglasila je. 

Ona je poručila da, ako nadležni neće da zaustave nastavu, da će to učiniti roditelji jer se oni pitaju da li će slati decu u školu.

– Nećemo ih slati dok se gaze i prebijaju nečija deca i gde je na ogradi škole obešen mrtav zec. Nećemo ih slati u škole u kojima se ignoriše glas nastavnika i učenika u kojima su obesni pojedinci moćniji od zakona.

Pozvala  je roditelje da budu ujedinjeni i da ne ustuknu dok se ne ispune studentski zahtevi.

Studentkinja FIlozofskog fakuleta pročitala je pismo podrške svojih kolega prosvetnim radnicima i pozvala sve koji su u mogućnosti da u subotu odu u Kragujevac na veliki protest “Sretnimo se na Sretenje” na koji su neke njen kolege i profesori već krenuli pešice ili biciklima.

Učiteljica Eva koja je vodila skup, na kraju je postavila pitanje za “kraj časa”: “Šta je naš sledeći korak i šta nam je činiti?”.

Većina ih je viknula “generalni štrajk!”, ona je proglasila da je odgovor tačan i da je “čas” odnosno skup – završen.

Kao i na ranijim skupovima, i na ovom je skupljana je pomoć za mladog Novosađanima Mihajla Miluna Mišu: