Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastuću neurodegenerativnu bolest na svetu.

Stručnjaci već decenijama znaju da je protein PINK1 direktno povezan sa Parkinsonovom bolešću, ali do sada niko nije mogao da vizualizuje njegovu strukturu, način na koji se vezuje za oštećene mitohondrije unutar ćelija i kako se aktivira, što je ključno za razvoj leka.

Sada su istraživači sa “Walter and Eliza Hall Institute” i “Parkinson’s Disease Research Centre” u Australiji konačno rešili ovu dugogodišnju naučnu zagonetku. Njihovi rezultati, objavljeni u časopisu “Science”, po prvi put otkrivaju kako izgleda ljudski PINK1 i kako se vezuje za mitohondrije – ćelije odgovorne za proizvodnju energije – čija disfunkcija igra ključnu ulogu u razvoju Parkinsonove bolesti.

Jedan od glavnih problema Parkinsonove bolesti je postepeno odumiranje moždanih ćelija, a kada su mitohondrije oštećene, one prestaju da proizvode energiju i oslobađaju toksine u ćeliju.

Kod zdravih ljudi ovaj problem se rešava procesom mitofagije, ali kod osoba sa PINK1 mutacijom proteina ovaj mehanizam ne funkcioniše kako treba, što dovodi do nagomilavanja toksina i uništavanja ćelija.

Posebno je značajna povezanost PINK1 sa ranom Parkinsonovom bolešću, koja se javlja kod ljudi mlađih od 50 godina. Iako su naučnici dugo sumnjali da bi ovaj protein mogao biti ključan za razvoj novih terapija, do sada nisu mogli da vizuelizuju njegovu strukturu niti razumeju način njegovog delovanja, prenosi Tportal.

Dr Silvi Kalegari, glavni autor studije, objasnila je da PINK1 funkcioniše kroz četiri ključna koraka, od kojih su prva dva ranije bila nepoznata.

1. Detekcija oštećenja – PINK1 prepoznaje oštećene mitohondrije.

2. Pričvršćivanje – Pričvršćuje se na njih i aktivira zaštitni mehanizam.

3. Interakcija sa Parkinom – PINK1 zatim regrutuje drugi protein, Parkin, da pomogne u uklanjanju oštećenih mitohondrija.

4. Pokretanje procesa mitofagije – Oštećene mitohondrije se recikliraju i uklanjaju iz ćelije.

– Mutacije u genu PINK1 su dugo bile povezane sa Parkinsonovom bolešću, a sada konačno imamo ključne informacije koje će nam pomoći da razumemo kako ove promene dovode do oštećenja ćelija koje proizvode dopamin. Ovo otvara put ka dizajniranju boljih lekova koji bi mogli da uspore ili čak zaustave progresiju bolesti, što je ključno jer trenutno ne postoji terapija koja to može da uradi – dodala je Beki Džons, šefica istraživačkih komunikacija u Parkinson’s UK.