"Žene sa barikada" poručile da borba tek predstoji i da nakon promena nema povlačenja iz prvih redova (FOTO i VIDEO)

“Nijedna od 13 godina vlasti režima Aleksandra Vučića u ovoj zemlji nije prošla bez protesta! U prvim redovima, na barikadama, kao i danas, bile su žene. Svedoci smo mnoštva primera njihove hrabrosti i solidarnosti – ubuduće će naše društvo morati da računa na to”, rekla je scenaristkinja, spisateljica, aktivistkinja FAM Minja Bogavac na sinoćnjoj tribini “Žene na barikadama – šta sve danas (ne) možemo” , održanoj u bašti Aktivističkog bara “Crni Ovan” u Novom Sadu.

U razgovoru o motivima i doprinosu žena u ovovremenoj borbi koja, nakon pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici koji je odneo 16 života, traje više od osam meseci, učestvovale su i: kopredsednica Grupe za rodnu ravnopravnost Građanskog pokreta BRAVO Aleksandra Mirimanov i studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu Jelena Stanković.

Više desetina građanki i građana prisustvovalo je ovom razgovoru, koji je organizovala upravo Grupa za rodnu ravnopravnost pokreta BRAVO, a  moderirala ga je filozofkinja dr Tanja Todorović (Filozofski fakultet UNS).

Sagovornice su promišljale o ženama koje su na ovim prostorima istorijski bile veoma angažovane u svakoj borbi i zaključile da je nakon tragedije na železničkoj stanici taj angažman postao još izraženiji.

Moderatorka je podsetila da su tokom protesta brojne grupe i pojedinke doprinosile na različite načine, a učestvovale su žene svih generacija – šro fizičkim prisustvom na barikadama, umetničkim intervencijama, organizovanjem infrastrukture, kuvanjem, pisanjem…

Govoreći o “motivaciji”, studentkinja Jelena Stanković rekla je: “Ja sam dobila priliku da se borim, ja sam tu priliku iskoristila i boriću se i dalje. Smatram da ništa ne može da me spreči u toj borbi pa ni to što sam žena”.

Ona se podsetila na početke blokade Akademije umetnosti, kada su se “delile” uloge i dužnosti.

– U početku, izgledalo je da će podela biti – žene čiste i kuvaju, ali se to vrlo brzo, u trenu, i bez reči, promenilo. Studentkinje aktivno učestvuju u svemu, pa i obezbeđenju i to na Akademiji ne izaziva nikavo podozrenje, niti po žene diskriminatorsku ili negativnu reakciju – istakla je i dodala: 

– Žene su prisutne u svakoj organizacionoj strukturi ovog protesta. 

Podsetila je i na vandalsko prebijanje njene drugarice i koleginice Ane, s kojom je tog dana bila čak na tri protesta. Jelena je prenela da Ana misli da to što su je aktivisti SNS napali, tukli i slomili vilicu nije povezano s činjenicom da je žena.

Ona je poručila i da smatra da je potrebno da studenti u sledećoj fazi borbe, izađu sa svojiim imenima i prezimenima i da je nastave u svoje ime, a ne, kao do sada, u ime plenuma.

Minja Bogavac podsetila je da je saznanje o neprekidnoj borbi – koju danas nesumnjivo predvode žene, a koja traje već stotinu godina na ovim prostorima i ima ozbiljnu moć i tradiciju – strašno važna poruka za sve koji su danas na ulicama, jer govori o tome da nisu nikada ćutali pod zlom.

Ovim je ujedno i najavila novu predstavu Reflektor teatra “Kraljice otpora”, koja se bavi arhivom sećanja i kroz to govori o istorijskom kontinuitetu borbe i generacijama odraslim na tradiciji otpora i građanskog aktivizma. Jer, kako je iznela, bila je, tokom svog života (rođena je 1982.) na više protesta, nego žurki.

– Mi nemamo izbor, ko ne učestvuje, negira borbu – smatra Aleksandra Mirimanov i tvrdi da su deca, mala i velika, ona koja samostalno ili uz svoje roditelje učestvuju u protestima, srednjoškolci i studenti, dakle misleća deca koja razvijaju svest o svojim pravima, najveća opasnost za ovaj režim! Deca i mlade devojke i devojčice imaju odličan primer kako se treba boriti – taj primer im daju studentkinje, aktivistkinje, profesorke, poslanice… To je ključ za promene – izjavila je Mirimanov, a prenosi Autonomija.

^{Foto: Lilit Andrić}

Više puta tokom tribine, učesnice su spomenule razboritost, hrabrost i borbu Mile Pajić koja je trenutno u izgnanstvu kao i targetiranje kom je izložena više od svojih saboraca.

Takođe, pričalo se i o hrabrosti i žrtvi Marije Vasić.

– Nadala sam se da će i Marija Vasić biti večeras sa nama… dopisujemo se… Rekla mi je da još dok su u pritvorskoj jedinici u Novom Sadu žene tuku pendrecima…Nju nisu jer je politička zatvorenica. Sačuvala su je pisma Roze Luksemburg koje je čitala u dugim danima pritvora – rekla je Marija Srdić iz Grupe Žene za promene i poručila:

– Mi žene, moći ćemo biti za govornicom kao i na barikadama, nećemo biti samo kvote, bićemo mnogo više od toga.

Pominjanje Vasić i Pajić izazvalo je gromoglasan aplauz, a one su označene kao heroine novosadskih protesta.

Učesnice razgovora su se složile da svaki tip aktivizma, dakle sve, treba da se dešava paralelno.

Nakon “oficijelnog” dela tribine, u razgovor se uključile i prisutne Novosađanke, ali i “gošće” iz Beograda. 

Među njima je bila i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović, kao i pravna ekspertkinja Sofija Mandić, koja je ženama poručila da, kada dođe do promena, ako budu u prilici da “nakon pendreka, dobiju i poziciju i mikrofon”, da se, kao što to često biva, ne povuku već da preuzmu zasluženu ulogu i na taj način nastave borbu.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by mojnovisad.com (@mojnovisadcom)

U dvorištu kafea Crni Ovan bile su izložene fotografije, snažni dokumenti s protesta viđeni očima umetnica: Marije Erdelji, Lilit Andrić, Maje Tomić i Jovane Semiz. Fotografije su ponuđene učesnicima tribine da ih preuzmu, a za uzvrat da daju dobrovoljni prilog za napuštene životinje.

^{Foto: Lilit Andrić}

Pre tribine, zbog tragičnih događaja, odnosno – zbog dva femicida (10. i 11. od početka godine) koja su počinjena u Bajinoj Bašti i Nišu, kao i neadekvatne reakcije nadležnih institucija u Srbiji, od 18 časova, na Trgu slobode održana je protestna akcija Grupe Žene za promene.

“Žene za promene” poručile nadležnim ministrima: Govorite jezikom koji vređa inteligenciju žena koje trpe nasilje (FOTO, VIDEO) 

Izvor: Autonomija.info (Branislava Opranović), Moj Novi Sad