Nova studija je pronašla dokaze da jedan region mozga može doprineti razvoju visokog krvnog pritiska u nekim slučajevima.

Naučni tim sa Univerziteta u Sao Paulu u Brazilu i Univerziteta u Oklandu na Novom Zelandu, sproveo je studiju koja je pokazala da lateralni parafacijalni region mozga (pFL) može pokrenuti biološke promene koje povećavaju krvni pritisak, piše RTS.

Pomenuti deo mozga povezan je sa kontrolom disanja, posebno onim snažnim i namernim izdisajima koji se dešavaju tokom vežbanja ili kada kašljemo ili se smejemo. U testovima sprovedenim na pacovima, istraživači su otkrili da može da uradi i nešto drugo: da stisne krvne sudove.

Istraživači kažu da bi kombinacija kontrole disanja i slanja signala krvnim sudovima mogla u nekim slučajevima da pokrene hipertenziju. To bi moglo da objasni zašto toliko ljudi (oko 40 odsto, prema nekim procenama) i dalje ima nekontrolisan krvni pritisak uprkos uzimanju lekova za snižavanje pritiska.

Ritam disanja i krvni pritisak

Studija sugeriše da pFL neuroni mogu povezati promene u ritmu disanja – koje ne bi nužno bile primetne – sa povećanom aktivnošću simpatičkog nervnog sistema (naša reakcija da se borimo ili da bežimo) koji pomaže u kontroli krvnog pritiska, što se uklapa sa prethodnim istraživanjima koja su dovela u vezu hipertenziju sa mozgom i nervnim sistemom.

– S obzirom na to da oko 50 odsto pacijenata sa hipertenzijom ima neurogenu komponentu, izazov je razumeti mehanizme koji generišu simpatoekscitaciju (povećanu, često hroničnu, aktivacija simpatičkog nervnog sistema) kod hipertenzije – navode istraživači u radu objavljenom u stručnom časopisu Circulation Research.

U svojim eksperimentima na pacovima, istraživači su koristili tehnike genetskog inženjeringa da bi uključili ili isključili pFL neurone, a zatim su posmatrali efekte. Praćena je nervna aktivnost povezana sa disanjem, aktivnost simpatičkog nerva i krvni pritisak.

Istraživači su aktivirali pFL neurone kod nekih pacova i otkrili da je to pokrenulo druga moždana kola koja su na kraju podigla krvni pritisak životinja.

Nakon toga su mogli detaljno da mapiraju aktivnost moždanog stabla i nerva, uključujući i druge neurone sa kojima je pFL region komunicirao, i da je uporede sa očitavanjima kod kontrolnih jedinki, to jest pacova koji nisu imali hipertenziju.

Put ka novim strategijama lečenja

Kod pacova sa hipertenzijom, pFL neuroni nisu samo pomagali pri disanju, već su delovali i na sužavanje krvnih sudova, što je otkrilo novi potencijalni put lečenja.

– Otkrili smo da se, u uslovima visokog krvnog pritiska, aktivira lateralna parafacijalna regija i, kada je naš tim deaktivirao ovu regiju, krvni pritisak je pao na normalan nivo – kazao je fiziolog Džulijan Paton sa Univerziteta u Oklandu.

Objavljeni rezultati takođe donekle objašnjavaju zašto ljudi koji imaju apneju u snu, to jest probleme sa disanjem tokom noći, takođe imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska.

Ponovo je to veza između disanja i protoka krvi – ako pFL neuroni nisu uključeni u normalno disanje, oni se aktiviraju kao odgovor na visok nivo CO2 ili nizak nivo kiseonika, što se dešava tokom apneje u snu.

Važno je priznati da su u ovom istraživanju naučnici koristili samo životinjske modele, što znači da je verovatno, ali ne i sigurno, da je isti sistem uključen i kod ljudi, piše RTS.

Međutim, s obzirom na to da se smatra da oko trećine svetske populacije ima problem sa visokim krvnim pritiskom – i da mnogi od njih nemaju pristup lekovima koji im mogu pomoći – potreba za novim opcijama lečenja je hitna.

Sledeći izazov je shvatiti kako lekovi mogu da ciljaju neurone pFL-a, a da ne ometaju bilo šta drugo. Istraživači ističu da su i na ovom polju postigli izvestan napredak.