Savetnik gradonačelnika Novog Sada Petar Đurđev prisustvovao je obeležavanju 82 godine od deportacije novosadskih Jevreja u zloglasne logore smrti.

U organizaciji Jevrejske opštine Novi Sad, povodom godišnjice jednog od najtragičnijih događaja u istoriji Novog Sada, položeni su venci kod spomen ploče na Sinagogi.

– Uoči Drugog svetskog rata, u Novom Sadu, Jevreji su bili prisutni u svim segmentima društva, a njihov doprinos razvoju grada bio je trajan i neizmeran. Već 1942. godine, tokom Januarskog pogroma u južnoj Bačkoj, stradali su i Jevreji i Srbi. Prelomni trenutak nastupio je u martu 1944. godine, nakon ulaska nemačkih trupa u Mađarsku, jer su ubrzo zatim donete odluke o getoizaciji i deportaciji. U Novom Sadu, hapšenja su započela odmah nakon 19. marta 1944. godine. Ljudi su privođeni, zatvarani i izloženi ponižavanju i zlostavljanju, a zatim prebacivani u sabirne logore. Uništavanjem jevrejske zajednice, Novi Sad nije izgubio samo svoje sugrađane. Izgubio je deo svog identiteta. Izgubio je ljude koji su gradili njegovu privredu, kulturu i društveni život. Zato je naša obaveza da o ovim događajima govorimo jasno, precizno i odgovorno. Da ih pamtimo kao ličnosti i da ne dozvolimo distorziju istorijskih činjenica. Jer kultura sećanja nije samo odnos prema prošlosti. Ona je preduslov za opstanak i budućnost. Pamćenje je mehanizam odbrane, od zaborava, od relativizacije, od ponavljanja. Ako zaboravimo taj put od sinagoge, preko geta kod železničke stanice, do voza i logora, zaboravićemo i kuda vodi put kada čovek prestane da bude čovek. I što je najbitnije, ispunićemo želju krvnika da se zaboravi na ovaj zločin. Zbog toga, Novi Sad pamti i Novi Sad ne zaboravlja – naglasio je Đurđev.

Hor Hašira izveo je prigodan program, a prisutnima se obratio predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Ladislav Trajer koji je pročitao molitvu i istakao u svom obraćanju da je tada 1600 novosadskih Jevreja nestalo zauvek, a da su među njima bili istaknute zanatlije, lekari, učitelji, profesori, trgovci.

– Na ovaj dan 26. april 1944. godine, kada je već bio jasan ishod Drugog svetskog rata, odvedeni su na železničku stanicu, gde su potrpani u stočne vagone i gde je njihova još gora agonija otpočeta. Transport je trajao u nedogled… Bačka Topola, Baja desetine tranzitnih logora. Nacistička Nemačka je gubila rat, logistika je bila poljuljana, ali nije gubila nadu da će moći da satre sve Jevreje u Evropi, ma kakav ishod rata bio. Posle par meseci putovanja, stigli su u zloglasni Aušvic, njih 1.900. Vratilo se svega 300 duša u Novi Sad. Jedina njihova krivica je što im je u izvodu iz matične knjige rođenih pisalo Jevrej – rekao je Trajer.