Prve biciklističke trke u Novom Sadu

PRVE BICIKLISTIČE TRKE U NOVOM SADU

Biciklizam kao sport počeo se razvijati u Evropi polovinom XIX veka, a prvi bicikli pojavili su se kod nas 1880. godine. Prve veće trke održane su u Beogradu 1890. godine za prvenstvo Srbije, a u Vojvodini slično biciklističko takmičenje bilo je priređeno 1893. godine u Subotici, koja je imala prvu pistu u današnjoj Vojvodini.

Pojava bicikla izazvala je veliko interesovanje kod Novosađana, naročito među decom, koja su trčala za biciklistom kad bi se ovaj pojavio na ulici. Već 1894. godine grad je imao prodavnicu bicikla, a otvorio je u Dunavskoj ulici Jožef Kles, koji je bicikle davao čak i u najam za vožnju po gradu. Kada je interesovanje za ovo prevozno sredstvo poraslo, kao Klesov konkurent javio se Bene Forgač, sa svojom prodavnicom u Ćurčijskoj (danas Pašićevoj) ulici. Cena jednog bicikla u prvo vreme nije bila baš pristupačna, jer je stajao 100-120 forinti, koliko i par volova.

Prvu uređenu biciklističku stazu Novi Sad je dobio 1900. godine, zauzimanjem dr Steve Adamovića, predstavnika mesnog “Biciklističkog društva”. Staza je bila podignuta u velikom dvorištu Matice srpske, na takozvanom “Hanskom zemljištu”, gde je danas taj prostor asfaltiran i koristi se za parking. Oko staze bile su klupe, a u sredini tribIne, tako da je publika za vreme takmičenja uglavnom sedela. Kako je u početku interesovanje za trke bilo ogromno, organizatori su uvek pripremali bogat program, a za vreme pauze publiku je zabavljala vojna muzika.

Kao odlični biciklisti važili su tada u Novom Sadu: Uroš Popović, student medicine, Joška Majer, kasnije novinar, Karlo Kungl i Ludvig Tauš, trgovac crkvenih stvari.

Kako su postojali svi uslovi za jedno veće takmičenje, koje bi privuklo veći broj gledalaca i napunilo kasu, u Novom Sadu su početkom septembra 1900. godine, održane prve međunarodne trke, za koje je u čitavoj okolini vladalo veliko interesovanje. Bili su prijavljeni takmičari iz Beograda, Zagreba, Subotice, Velikog Bečkereka, Praga, Temišvara i Budimpešte, od kojih je većina i došla na utakmicu. Oko 1.600 kruna uplaćeno je na blagajni i da nije počela padati kiša, svakako bi stadion bio daleko puniji. Međutim, poseta je i ovako bila rekordna.

Pobedio je Darko Ribnikar iz Beograda, brat Vladislava Ribnikara, pokretača “Politike”. Zajedno sa svojim bratom, Darko Ribnikar je 1891. godine osnovao u Beogradu “Prvo srpsko biciklističko društvo”. On je svojom veštinom i brzinom zadivio novosadsku publiku, koja ga je burno pozdravljala pljeskanjem i ovacijama. Ribnikaru je dodeljena nagrada od 50 kruna, zatim zlatni sat na lancu i srebrna medalja.

Drugu nagradu osvoji je Karlo Kungl iz Novog Sada. On je ujedno bio i pobednik novosadskog šampionata, mada je svojim akrobacijama na sebe privukao pažnju i Jene Muškat. Od ovog takmičenja nije prošlo ni mesec dana, a već početkom oktobra priređena je druga međunarodna trka u Novom Sadu. U trci je ponovo učestvovao Darko Ribnikar, ali je u takmičenju na 16.000 metara zbog pritiska odustao na opšte čuđenje publike. Međutim, on je kasnije preko štampe pozvao sve važnije bicikliste iz Ugarske da se sa njim takmiče u Novom Sadu, ukoliko bi to publika ponovo zahtevala radi njegove rehabilitacije. Na drugoj međunarodnoj trci pobedili su Martin Friš i Franja Pap iz Budimpešte, dok su druge nagrade odneli i manja takmičenja osvojili Jovan Sarić i Andrija Lener iz Subotice, dok je drugi bio bečki šampion Angerer.

A posle mesec dana, krajem septembra, u Novom Sadu je održan i šampionat Ugarske. Ovim šampionatom je obeležen kraj dvogodišnje sezone, koji se završio deobom šest velikih nagrada i igrankom u Majerovom “Grand” hotelu.