NOVOSAĐANI: Sonja, nekadašnja novinarka, danas je ponosna vlasnica brenda "Vanille"

Naša ovonedelja sagovornica je Novosađanka Sonja Madžar, novinarka, autorka knjige "Muškarci od A do Š" i kreatorka ručno rađenih aksesoara za male i velike devojke, brenda "Vanille by Sonja Madžar".

Rođena je 1981. godine u Novom Sadu. Veliki je ljubitelj životinja, pa je udomila i dva psa bez kojih, kako kaže, ne može da zamisli svoj život.

Odrasla je na Bulevaru oslobođenja i, kao i većina dece iz tog kvarta, pohađala je osnovnu školu "Kosta Trifković". Nakon završene osnove, upisuje Gimnaziju "Jovan Jovanović Zmaj", a posle srednje, kreće na Filozofski fakultet – odsek Francuski jezik. Nedugo zatim napušta faks, ali upisuje privatni fakultet na kom  završava studije Menadžmenta u medijima.

U periodu školovanja u slobodno vreme je izlazila u diskoteke "Paradizo" i "Kontrast", a rado je posećivala i sve kulturne manifestacije u gradu. Precizira da su joj u tinejdžerskom periodu, ipak, najviše prijale rođendanske žurke, a najbolje su bile one gde se proslavljalo punoletstvo. 

Novinarstvo, prva ljubav

Odmah po završetku faksa počinje da se bavi novinarstvom kada se zapošljava u "Građanskom listu" za koji kaže da joj je ostao u najlepšem sećanju, što zbog ljudi s kojima je radila, što zbog tema o kojima je pisala. Novinarstvo je, ističe, njena prva ljubav, pa je čak i u gimnazijskim danima pravila mali časopis gde su teme bile vezane za njen razred.

Sada, kad se seti tog perioda, kaže da je taj njen mini list imao vrlo jasnu koncepciju. Prevashodno je pisala kratke vesti, pa zatim i neku temu, a imala je i izmišljeni intervju. Na poslednjim stranicama časopisa ređale su se molbe i žalbe. Naravno, prema Sonjinim rečima, sve je to bila interna zafrkancija koja je ostajala u okviru razreda.

Na fakultetu je pisala za studentski časopis, a čim je diplomirala počela je da radi. U međuvremenu je završila i Novosadsku novinarsku školu tako da za sebe kaže da nije pravila pauze u pisanju. Ipak, posle izvesnog vremena razočarala se u poslodavce u medijima te je počela da se bavi nekim drugim stvarima u životu.

Knjiga

Od pisanja, ipak, nije odustala i zato 2011. godine objavljuje knjigu pod nazivom "Muškarci od A do Š", gde ih opisuje na simpatičan i interesantan način. Kada je krenula s pisanjem knjige, definitivno je počela od slova "A" (alkoholičar), pa je opisala "B" (besposličar), pa "V" (vernik)... Ubrzo je nastavila da piše knjigu bez azbučnog reda, odnosno, pisala je o onima koji su joj bili najsmešniji i za koje je imala jasnu priču u glavi i rezervisano slovo.

– Radila sam nekoliko godina u dnevnim novinama, u rubrici za kulturu, a kasnije i pisala za različite magazine i internet izdanja. Ponekad sam bila uključena i u organizaciju manjih festivala, među kojima je i "Interzone", festival aktuelne muzike. Uglavnom sam i na tim portalima pratila kulturu, mada mi se čini da kod nas baš i nemaju preterano odnos prema novinarima koji prate ovu rubriku. Ipak, raduje me to što sam često bila u pozorišu, na izložbama, u galerijama ili bioskopskim salama što mi je, negde, pomoglo u današjnem poslu kojim se bavim – priča Sonja.

Drugi poslovi

Kada je shvatila da od novinarsta nema vajde, napustila ga je teška srca i tada počinje njena avantura u nepoznatim vodama gde je bukvalno radila sve i svašta, pa čak je i prevodila sa francuskog. I baš u tom periodu, 2015. godine, Sonja počinje da pravi unikatne rajfove, šnale, gumice za kosu, ali i minđuše.

– Sve je krenulo spontano, kada sam se šetala i u centru naletela na radnju "Monsoon". Imali su predivne svilene ruže koje sam zamislila na sebi, ali su bile preskupe, a kada sam izračunala da bi mi za nekoliko ruža trebalo 100 evra, što je za mene tada bila zaista velika cifra, rešila sam da se oprobam sama. Šivenje mi nije bilo potpuno strano, s obzirom na to da je moja baka nama šila kapute, haljine i ostale stvarčice, a i nije bilo butika sa takvom robom. A onda su, posle ruža, počeli da se ređaju rajfovi, pa gumice za kosu, šnalice – priseća se naša sagovornica.

I kako to obično biva, Sonjinim radom bile su zadivljene i njene drugarice koje su počele da traže da i njima napravi nešto interesantno i unikatno što niko u Novom Sadu nema. Ona je to sa zadovoljstvom prihvatila, a onda su joj dali i ideju da bi svojih ruku dela mogla i da prodaje, te je ubrzo napravila Fejsbuk i Instagram stranicu. Međutim, u međuvremenu se ponovo zaposlila.

– Počela sam da radim u jednom arhitektonskom birou, a bila sam zadužena za tekstualni deo projekata na kojima se radilo. I dalje sam pravila moje aksesoare, ali poprilično stidljivo. Međutim, 2020. godine dajem otkaz i smelo krećem u ovaj novi posao u kom sam napravila vizuelni identitet. Na moju sreću, konkurisala sam i kod Republike od koje sam dobila sredstva, otvorila sam firmu i sada radim punom parom – ponosno ističe Sonja.

Otvaranje firme i brenda "Vanille"

Njeni aksesoari su originalni i jedinstveni, poprilično romantični, a namenjeni su devojčicama, devojkama i mladim ženama koje po stilu oblačenja vole da se razlikuju od onoga što danas natura modna industrija. I samo ime brenda "Vanila", Sonju podseća na nešto lepo, čisto, mirisno i romantično, te shodno tome i kreira svoje rukotvorine.

– Od materijala koristim najviše kožu i tekstile poput svile, muslina, pliša, kepera, a u ponudi su ukrasi za kosu, minđuše, rajfovi i šnale. U planu mi je da na leto krenem sa programom "home decor", gde ću prvenstveno kreirati unikatne stolnjake, ukrasne jastučiće i ostale ukrasne predmete za kuću – navodi ova vredna Novosađanka.

Sonjin radni dan traje oko šest sati a, pored pravljenja unikatnih ukrasa za kosu, u to vreme ulazi i nabavka materijala, pakovanje, vizitke i slanje poštom.

– Imam puno mušterija u Novom Sadu, ali isto toliko ih imam i širom Srbije, pa dnevno sigurno zapakujem i po deset do 15 paketa koje šaljem brzom poštom, tako da mi i taj deo oduzima mnogo vremena. Inače, inspiraciju za moje radove nalazim u filmovima, na modnim revijama, u pozorištu i galerijama, baš na istim mestima gde sam inspiracija tražila i u novinarstvu – pojašnjava Sonja i napominje da uvek sagleda i širu sliku žene u nekoj odeći.

Takođe, inspiraciju nalazi i na Najlonu koji rado posećuje vikendom sa svojim prijateljicama preduzetnicama koje se bave dizajnom, slikanjem i izdradom prirodne kozmetike. One se na Najlonu opuštaju, piju kafu, a usput nešto i pazare ili ukradu pokoju ideju koju posle pretoče u proizvod. Sonja sve radi sama, a najviše bi volela kada bi mogla da proširi posao i da zaposli radnicu s kojom bi delila svoje kreativne tajne i umeća. Međutim, pomalo ju je i strah, jer se plaši da joj neko ne pokrade zanat i ideju.

– Volim svoj posao, baš kao što volim i novinarstvo, ali mi je ponekad naporno da sve radim sama, od kupovine materijala, do provere kvaliteta lepka. Nisam "neverni Toma", ali mi se već dešavalo da kupe moj ručni rad, a onda posle nekolio dana vidim da su mi skroz ukrali fazon. Mada mušterije koje kupuju kod mene znaju da prepoznaju taj moj jedinstveni stil. Ne ljutim se na konkurenciju koja krade moje ideje jer sam uvek korak ispred i zato nikad ne znaju kada ću nešto novo da osmislim i izbacim kroz novu kolekciju – priznaje nam.

A kad smo kod mušterija, najčešće su joj to mame koje ćerkama kupuju šnalice i minđušice za kosu ili, pak, svojim drugaricama kao poklon, a zatim ima i puno devojaka koje uz venčanicu traže nešto originalno za kosu pa neretko naručuju od Sonje.

– Mlâde su mi česte mušterije jer žele da im se ručno naprave unikatni cvetići i venčići za kosu. Onda, kada to vide njihove kume žele i one... Mušterije su mi i dame koje kupuju elegantne gumice za kosu koje stavljaju u svečanim prilikama. Ono što je meni ipak najvažnije jeste da se kupci zadržavaju i da pazare kod mene godinama. Mnoge prate modu, pa tako žele da imaju pastelne nijanse, ali i ove hit boje poput ciklame – objašnjava naša sagovornica.

Ipak, bez obzira na to koja je boja u modi, Sonja se dosta bazira na crnu  koja je po njenom mišljenju i najelegantnija, pa tako zimi forsira pliš, a leti neke lepršavije materijale. Svoja mala umetnička dela prodaje onlajn, preko Fejsbuk i Instagram stranica jer je primetila da je poslednjih godina ovaj vid prodaje i najpopularniji.

– Ranije sam učestvovala i na bazarima, ali tu je loša koncepcija. Gužva je i nekad ti se desi da te stave pored tezge gde se peku i prodaju kobasice što nije najbolje rešenje. Takođe, ljudi koji dolaze na bazare misle da je to jeftina roba i često negoduju kada čuju kolika je cena. Jednom mi se desilo da su me pitali: "Zašto vam je sve skupo, kao da je od suvog zlata?". Odgovorila sam da za mene to jeste moje zlato u koje ulažem sav svoj trud – odgovorila je ova Novosađanka.

Upitana da li ima neke planove po pitanju svog posla, Sonja kaže da bi najviše volela da otvori radnju poput "Zara home", kako bi njene mušterije mogle da uživaju u unikatnim i originalnim aksesoarima i predmetima za kuću.

Razgovarala: Ljiljana Natošević Milovanović