IZ ISTORIJE NOVOG SADA: U hotelu "Kod sunca" izvođene su popularne pozorišne predstave

Zgrada u Jevrejskoj 1 izgrađena je 1852. godine. Projektant je ostao nepoznat, a za preadaptaciju su 1854. godine bili odgovorni  Fišer i Franc Duras.

Vasa Vasiljević, koji se kao i mnogi drugi građani posle Bune doselio u Novi Sad i otkupio "zgarište" da bi sebi podigao dom, izgradio je 1852. godine veliku prostranu spratnu kuću. 

U sačuvanoj zabelešci inženjera Cvejića bilo je preciznije zapisano da je Vasiljević "kupio razvalinu i podigao sebi zdanije". To je bio hotel "Kod sunca", koji se pročuo kao još neki u gradu ("Zeleni venac", "Eržebet"). U njegovoj velikoj sali izvođene su, tada veoma popularne, pozorišne predstave. 

Pre Drugog svetskog rata, kada je inženjer Cvejić pisao o ovoj kući, ona je bila vlasništvo trgovca Eugena Beka. Za sudbinu Vasiljevićeve kuće vezan je zanimljiv istorijat. Neposredno pošto je izgrađena, već sledeće, 1853. godine, vlasnik daje ponudu "da se novopodignuti hotel 'Kod sunca' uzme za vojnu kasarnu po ceni od 75.000 forinti". 

Po svemu sudeći ovaj plan tada nije bio ostvaren pošto je 1854. godine na kući izvršena preadaptacija kako bi tu bila smeštena okružna i sreska vlast. Na sačuvanom planu odobrenom marta meseca iste godine, koji su potpisali izvesni Fišer, za Zemaljsku carsko-kraljevsku graditeljsku direkciju (Landsbau Direktion) Tamiškog Banata i Franc Duras, za ekspozituru direkcije, vidljivo je da tada Vasiljevićeva kuća zauzima ugaoni plac čija će osnova kasnije biti znatno proširena. Posle sprovedenih radova na prvom spratu zgrade smeštena je uprava Sreza, a u prizemlju uprava Okruga. Velika sala nalazila se na prvom spratu, na strani prema tadašnjoj Jevrejskoj ulici. Drugi sačuvani plan prizemlja, ali sada sa veoma proširenom zatvorenom osnovom, sa krilima koja se lome, prilagođene raspoloživom prostoru, nastao je 1872. godine kada je izgleda konačno došlo do smeštaja "Rezervne komande" na ovom mestu. 

Identičan gabarit, markiran kao javni objekat, zabeležio je i Jozef Sauter na svom planu grada iz 1885. godine. Danas je ova upečatljiva kuća i dalje prva u nizu kuća Jevrejske ulice kao značajne gradske komunikacije, dobro pozicionirana, ali je malo kome zanimljiva, jer se ne zna koliko je bila važna tokom svog dugog postojanja.

Građena je masivno, kao i sve kuće sa sredine devetnaestog veka, zidana od opeke sa detaljima oko ulaza od kamena, podrumima polukružne konstrukcije i parterom sa pruskom kapom. 

Sada su u ovoj kući otvorene mnogobrojne savremene prodavnice zbog čega su enterijeri u parteru izgubili mnogo od svog prvobitnog autentičnog izgleda.

Dvoslivni krov pokriven je biber crepom, kao i ona površina na zasečenom ugaonom delu. Na obe vidljive ulične fasade ipak je sačuvan izgled koji svedoči o nekadašnjem stilskom i ambijentalnom značaju ovog objekta. Uglovi su ojačani imitacijom kvadera, a oko mnogobrojnih prozora sprata koji su postavljeni u pravilnom nizu i ritmu je dekoracija za koju pretpostavljamo da je nastala prilikom obnove kuće 1872. godine. 

Jaki zatvoreni polukružni frontoni sa školjkom u središtu, ukazuju da se radi o ranom eklektičkom (neobaroknom), ornamentalnom sistemu, bar u onom delu objekta koji se odnosi na uređenje dve dominantne ulične fasade. 

Danas je izgled parternog pojasa, manje više, uspešno preprojektovan u postmodernističku stilizaciju (koju, međutim, nije pratilo blagovremeno obezbeđivanje konzervatorskih uslova), a sve sa namerom asocijacije na dekorativno rešenje sprata. Na sredini znatne širine fasade ka Jevrejskoj ulici dominira veoma visok i polukružno zasveden kolski prolaz. 

Iz vizure Bulevara Mihajla Pupina zanimljivo deluje "sudar" savremene arhitekture robne kuće "Nork" i ove stare, temeljno zidane i vredne kuće.

Preuzeto iz knjige: Novi Sad od kuće do kuće, autora Donke Stančić u izdanju Studija Bečkerek