Kako kafa utiče na naša osećanja i razmišljanja

Glavni aktivni sastojak kafe je kofein, za koji se veruje da je najšire konzumirana psihoaktivna supstanca na svetu i koji utiče na naša osećanja i razmišljanje. U kulturi ljudi ima značajno mesto više od petnaest vekova, a neki tvrde da je podstakla pojavu prosvetiteljstva u 17. i 18. veku, kada su postavljeni temelji mnogih intelektualnih i kulturnih ideja savremenog sveta.

Kafa se dobija iz ploda biljke kafe arabike koja se prvobitno uzgajala u Etiopiji.

Više od 90 odsto kafe se proizvodi u zemljama u razvoju, prvenstveno u Južnoj Americi, ali i u Vijetnamu i Indoneziji, dok je potrošnja koncentrisana pretežno u industrijalizovanim ekonomijama, prenosi Danas pisanje BBC News-a na srpskom.

Prema predanju, u 9. veku je pastir Kaldi primetio da su njegove koze živahnije nakon što pojedu bobice kafe, što ga je navelo da ih i sam proba.

Od tada su meštani počeli da jedu zrnca koja bi prethodno stavljali u vodu da omekšaju i da prave čaj od listova biljke.

Istorijski zapisi ukazuju da su sledbenici sufizma (mistički pravac u islamu) u Jemenu bili prvi koji su u 14. veku pržili zrnca kafe i pravili napitak kakav danas poznajemo.

Do 15. veka, kafedžinice su se pojavile širom Otomanskog carstva, a kasnije su se proširile i po Evropi gde su postale središta poslovanja, politike i stvaranja novih ideja.

Neki naučnici, među kojima je Jirgen Habermas, čuveni nemački filozof i sociolog 20. veka, čak tvrde da se prosvetiteljstvo možda ne bi dogodilo da nije bilo kafe.

Prema Habermasu, kafedžinice su tokom 17. i 18. veka bili "centri kritičke misli" u kojima se oblikovalo javno mnjenje i rađale ideje.

Veruje se da su najistaknutije ličnosti doba prosvetiteljstva obožavale crni napitak.

Profesor antropologije Ted Fišer, direktor Instituta za proučavanje kafe Univerziteta Vanderbilta u Sjedinjenim Državama, kaže da je kafa takođe odigrala ključnu ulogu u usponu kapitalizma.

– U to vreme, poslovni ljudi su shvatili da kafa može da se iskoristiti za povećanje produktivnosti, pa su počeli da je daju njihovim radnicima i na kraju im dozvolili pauze za kafu – objašnjava Fišer.

Istorija kafe ima i mračnu stranu jer je povezana sa eksploatacijom robova.

Francuzi su koristili robove iz Afrike na plantažama na Haitiju, a do ranih 1800-ih trećinu ukupne količine kafe u svetu je proizvodio Brazil koristeći afričke robove.

Danas je kafa stub svetske kulture – dnevno se popije više od dve milijarde šoljica, a godišnja vrednost industrije kafe je 90 milijardi dolara.

Ipak, "malo šta se promenilo" za 600 godina, navodi nevladina organizacija Hejfer internešenel (Heifer International), koja radi na iskorenjivanju siromaštva i gladi u svetu. Kažu da su nebelci, koji su vrlo malo plaćeni, i dalje okosnica industrije kafe.

Posle unosa u organizam, kofein putuje kroz probavni sistem i preko creva se apsorbuje u krvotok. Međutim, deluje tek kada dospe u nervni sistem. To je zbog hemijske sličnosti kofeina sa adenozinom, supstancom koju telo prirodno proizvodi.

Adenozin obično usporava simpatički nervni sistem, što dovodi do smanjenja broja otkucaja srca i izaziva pospanost i opuštenost.

Kofein se vezuje za adenozinske receptore koji se nalaze na površini nervnih ćelija, na sličan način na koji se ključ uklapa u bravu. Ali, ometanjem rada ovih receptora on proizvodi suprotan efekat.

Kofein može da izazove blagi porast krvnog pritiska, stimuliše moždanu aktivnost, umanji osećaj gladi, i podstakne budnost čime se povećava koncentracija na duže periode. Ona smanjuje umor i poboljšava raspoloženja i fizičke performanse, pa ga sportisti ponekad koriste kao suplement. Ova dejstva mogu da traju između 15 minuta i dva sata. Telo se oslobađa kofeina pet do 10 sati posle unosa, ali njegovi efekti mogu da traju duže.

Da bi se najbolje iskoristile prednosti kofeina, stručnjaci savetuju da se unosi u umerenim količinama i da se izbegava u popodnevnim satima kako bi delovao sledećeg jutra kada se pije prva šoljica kafe.

Zdrave odrasle osobe ne bi trebalo da unose više od 400 miligrama kofeina dnevno, što je oko četiri ili pet šoljica kafe.

Iako su individualne tolerancije na kofein različite, unos većih doza kofeina od preporučenih može dovesti do neželjenih efekata kao što su nesanica, anksioznost, tahikardija, nelagodnost u stomaku, mučnina, i glavobolja.

Ipak, kada se pije u umerenim količinama, veruje se da kafa ima potencijalne koristi po zdravlje i povezuje se sa smanjenim rizikom od smrti i nekoliko bolesti, kaže dr Matijas Hen iz Škole javnog zdravlja Univerziteta Harvarda.