Kakva je slika Novog Sada nakon titule Evropske prestonice kulture?

Novi Sad beše Evropska prestonica kulture. Deluje kao da je titularna godina bila baš davno, zar ne?

Prošlo je, jednom odlaganih, 365 prestoničkih dana i teško je setiti se šta smo sve imali na kulturnom meniju jer ne kaže se bez razloga da je zaborav najgora bolest jednog društva. Mišljenja o učinku i efektu EPK su podeljena, naravno subjektivna. Jedni zameraju "isprazni performans" na otvaranju i mešanje ćiriličnog i latiničnog pisma, drugi ističu sjajne koncerte i predstave, trećima se svidelo šarenilo i puno događaja, četvrti ni ne znaju da smo bili kulturna prestonica, a domaćini poručuju:

− Kultura je ponovo postala važna odrednica Novog Sada i pokretač njegovog ukupnog razvoja. Ta činjenična promena desila se upravo tokom prošle godine, kako pokazuju i uporedna istraživanja nezavisnih evaluatora odnosno profesora sa novosadskog univerziteta, koji trenutno rade na detaljnim analizama projekta i njegovih efekata. Za razliku od nekih ranijih perioda, sada svakoj desetoj osobi prva asocijacija na Novi Sad je kultura. Zahvaljujući tituli Evropske prestonice kulture, Novi Sad je dobio i konačnu potvrdu da se može nazvati gradom samo onda kada mu je kultura na prvom mestu. Otuda ne iznenađuje ni podatak da gotovo 80 odsto građana tvrdi da je titularna godina zadovoljila ili čak i prevazišla njihova očekivanja – rekli su u Fondaciji "Novi Sad – Evropska prestonica kulture".

Ekipa iz Šok ZaDruge smatra, uz ogradu da uvek može bolje, da je program NS-EPK bio poprilično realna slika dometa i mogućnosti ukupne kulturne scene i produkcije Novog Sada u ovom trenutku, odnosno da je sam program dosta dobro reflektovao rezultate, ne jedne ili dve godine, već višedecenijskih poprilično sličnih tokova i tendencija u oblasti kulture i umetnosti. Prema njihovim tvrdnjama, Novi Sad decenijama u kulturnoj politici daje veliki značaj festivalima kao nekoj vrsti okosnice za formiranje kulturnog "brenda", slike grada, pa se to prirodno reflektovalo i na koncepciju i pravac programa Evropske prestonice kulture Novi Sad.

Novinar Igor Burić, nedeljama je posle Nove godine gledao veliki natpis "Novi Sad – European Capital of Culture" na Tvrđavi jer je zbog verovatno pregorelih sijalica, ostalo samo da svetli "Culture". 

− Program NS-EPK nije homogen, niti koherentan, da bi mogla lako da se da jedinstvena ocena. Mislim da to ne treba raditi, jer se onda zauzimaju strane, a meni bi po volji bilo malo više analizirati i za dobre stvari reći da su bile dobre, unaprediti ih, a za loše reći da ne valjaju i potpuno ih odbaciti. Ne znam samo ko će to da radi, je li predviđeno takvo nešto i koliko ima potencijala u nezavisnosti i slobodi za takav rad. Pitanje je to i zrelosti. Lično, svedočio sam projektima koji su bili odlični, kao i projektima koji zaista nisu vredeli. Takođe, video sam da sugrađanima često nije ni jasno šta se to po gradu dešava, mnogi nisu ni pravili razliku između "običnog" koncerta i koncerta pod kišobranom projekta NS-EPK. Kultura definitivno nije jača strana ovog društva, pa je hiperprodukcija događaja osim na bilbordima imala jako malo pokrića u medijima koji ionako imaju sve manje prostora, pogotovo analitičkog i kritičkog za izveštavanje sa kulturnih događaja – objasnio je Burić. 

Svedočio sam projektima koji su bili odlični, kao i projektima koji zaista nisu vredeli

Upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski ističe da je Novi Sad zahvaljujući tituli Evropske prestonice kulture postao grad koji se transformisao kroz kulturu i pokazao da ulaganje u kulturu nije trošak nego investicija koja menja grad na bolje i kvalitetnije mesto za život. 

− Program NS-EPK je bio autentična slika našeg grada, naših težnji i mogućnosti da svoje kulturno nasleđe i aktuelno stvaralaštvo prikažemo na inovativan i savremen način. Uz brojna gostovanja evropskih umetnika, zajedničke projekte i saradnje predstavili smo svoju kulturu kao deo šireg evropskog konteksta i sebi, i drugima. Raznovrsnost programa bila je deo težnje da se kultura i umetnost približe što širem krugu publike i zbog toga je brojnost i raznolikost sadržaja bila imperativ u kreiranju programa. Lokalna kulturna scena je dobila brojne nove prostore koji će obogatiti i decentralizovati kulturni život grada. Takođe, mnogo važnije – dobili smo veliko iskustvo organizacije različitih tipova događaja i što je još bitnije postavljeni su temelji brojnih partnerstava i intersektorske saradnje – čuli smo od Tijane Palkovljević Bugarski.

 
Ako se pitamo "šta smo dobili, a šta izgubili", prema rečima, predsednice Saveza feminističkih organizacija "(Re)konekcija" Vere Kopicl, za sada su vidljive kulturne stanice, koncertna dvorana, a potpuno je neizvesna sudbina funkcionisanja Kineske četvrti. Ona se nada se da će četvrt stvarno biti Kreativni distrikt, ali napominje da još uvek ne znamo da li smo izgubili čuveni Studio M i šta se desilo sa kućom Mileve Marić koja je pripremana za muzej. 

− Nažalost, neke od najvećih vrednosti kulturnog identiteta Novog Sada, kao što je avangardna scena i specifična umetnička interkulturalna paradigma, nisu programom istaknute kao neki kulturološki simbol u smislu trajnog vidljivog obeležja, kao što su to uradile druge evropske prestonice – Pečuj sa Žolnai muzejom, Linc sa novim tehnologijama, Rijeka sa levičarskim identitetom… Ne znam kako se desilo da se takve vrednosti, koje su donele gradu titulu kulturne prestonice, zanemare? Bilo je fantastičnih programa i u institucijama i na nezavisnoj sceni, ali pokrivenih isticanjem komercijalnih sadržaja i provincijalnim odnosom prema međunarodnim projektima. Sigurna sam da to ima veze sa angažovanjem raznih menadžera u kulturi sa strane, koji se nisu ni trudili da shvate specifičan duh grada, a kamoli da nešto nauče o njegovoj kulturnoj istoriji. Autohtona novosadska scena izuzetno je frustirana ovakvim odnosom, do te mere da su neki umetnici odbijali da učestvuju u programima EPK – kategorična je Kopicl. 

Nažalost, neke od najvećih vrednosti kulturnog identiteta Novog Sada... nisu programom istaknute kao neki kulturološki simbol u smislu trajnog vidljivog obeležja

S druge strane, iz Fondacije NS-EPK citirali su Rajka Grlića: "Ne verujem u art filmove koji se prave za moju mamu i četiri prijatelja. Ako potrošim četiri godine na stvaranje filma onda želim da to ostvarenje komunicira sa nekim".  

− Mi smo komunicirali sa mnogima jer smo želeli da kultura ne budu samo koncerti, izložbe, predstave, performansi… već način života. To se zove razvoj publike. U toj komunikaciji predrasuda je da su umetnici sujetni ljudi. Iskustvo nam govori suprotno. Nekompetentni pojedinci daju sebi za pravo da budu ekskluzivni umetnički kritičari, često i kada nisu publika. Svih 4.000 događaja u okviru EPK u kojima je nastupilo 6.000 umetnika iz 56 zemalja su bili posećeni. Tolika raznovrsnost je nešto što Novi Sad teško da će ikada više ponoviti, te će 2022. godinu pamtiti kao važnu godinu u istoriji našeg grada kada je umetnička autentičnost pobedila komercijalizaciju i estradizaciju. 

^{Kliknite na "Watch on Facebook"}

Lokalna kulturna scena dobila je nikad veći broj novih prostora za kulturu, rekordno uvećane budžete, nova znanja, povezivanje sa evropskom umetničkom scenom, iskustva, mogućnosti, novu publiku... Dobila je prilike kakve do sada nisu postojale. Kroz više od 45 javnih poziva i konkursa svako je bio pozvan da učestvuje u projektu. Većina je to iskoristila, pojedinci nisu. I ta sloboda izbora je poštovana. U infrastrukturnom smislu, obnovljeni su ili novoizgrađeni prostori za kulturu kao nikad ranije. Kultura dijaloga, otvorenost, razumevanje različitosti, negovanje (ne)materijalne kulturne baštine, uključivanje građana i scene u donošenje odluka samo su neki od temelja za željene vrednosti u Novom Sadu Dobro mislimo, dobro činimo i dobro će nam biti. Verovali vi u to ili ne... tako će nam i biti – poručili su organizatori.

Za tim iz Šok ZaDruge evidentno je da se posle titularne godine povećao ljudski kapital, ali je i ključno pitanje za budućnost kako će se on i koliko upotrebiti. 

− Osim turističke promocije, najdugoročniji benefit za grad je proširenje kapaciteta institucija kulture poput novog galerijskog prostora Akademije umetnosti, nove zgrade Studentskog kulturnog centra, kulturnih stanica... Da li određene esteske i kulturne preferencije odnosno vrednosti, kod nekih ljudi mogu da nastanu ili da se promene, kroz godinu ili dve dana ma kakvog programa, teško je odgovoriti. Naš dugogodišnji rad pre svega u oblasti vizualne i alternativne umetnosti nam govori da su promene obično spore i da je potreban dugoročan i uporan rad da bi se stvorile određene vrednosti i navike – smatra zadrugarska ekipa. 

Kao što je stare kulturne vrednosti teško zadržati, tako je teško stvarati nove, objašnjava Burić i veruje da "grad i šire" imaju kulturne vrednosti kojima ide sasvim lepo mimo tokova prestonica i titula. 

− Kad se kaže "stavljen je na mapu Evrope" to sad već dođe kao nešto pogrdno, jer se ta fraza mnogo zloupotrebljava još od Exit priče, a posebno se koristi u politici, kao pokriće za odsustvo bilo kakvog smisla za ulaganje u kulturi, rad na obrazovanju... Ipak, nisu u mraku sve mačke crne. Evropska komisija tačno zna zašto i kako radi, a na savest i zrelost društava je da se sa tim (po)nose. Hoću da kažem da Novi Sad u priči koja je jako daleko od mene lično – distribuciji prestoničkih, pa još i titularnih atributa, koji globalno samo mogu da označavaju reprodukciju hijerarhijskih uloga i moći na račun ojađivanja margine, manjih i slabijih, i te kako ima benefite od toga što mu je ukazana čast i dodeljen novac da se nađe u društvu Atine, Amsterdama, Istanbula... – jasan je Burić.

Tijana Palkovljević Bugarski misli da će svima koji rade u ustanovama kulture, ali i samostalni su delatnici u kulturi biti lakše da kreiraju nove projekte i da ih realizuju u godinama koje su pred nama i dodaje da je najvažniji benefit što su postavili Novi Sad na kulturnu mapu Evrope.  

− Proširio se krug umetnika i stvaralaca koji znaju za Novi Sad i koji su tokom boravka u njemu poneli pozitivna iskustva i uspostavili partnerstva. Drugo, tokom proteklih godina unapredili smo kapacitete stručnjaka koji rade u kulturi i otvorili im jedno novo polje delovanja. Konačno i najvažnije, uspešno smo proširili publiku i privukli ih kvalitetom, raznovrsnošću i brojnošću programa ka kulturnim dešavanjima. Otvorili ustanove ka njima i za njih i sada imamo veliki izazov kako da u narednim godinama ispunimo njihova očekivanja. Najvažnija vrednost koja je stvorena jeste svest koliko je kultura važna u svakodnevnom životu jednog grada. Kako se kultura može živeti svakog dana i koliko ona svakodnevicu čini lepšom! Kultura je postala most koji je povezao ljude i gradove i države i to je vrednost koju će naš grad zauvek baštiniti – rekla je upravnica Galerije Matice srpske.

Uspešno smo proširili publiku i privukli ih kvalitetom, raznovrsnošću i brojnošću programa 

Kopicl, opet, ističe da lokalna kulturna scena produkcijski nije dobila skoro ništa, da je nekoliko organizacija uspelo da realizuje projekte sa većim budžetima, ali su ulovljene u mrežu vrlo komplikovanih birokratskih procedura i potisnute od strane velikih uglavnom komercijalnih programa. 

− Najbolnije dugogodišnje pitanje nezavisne scene o zajedničkom prostoru za rad, koji bi se održavao uz pomoć javnog novca, nije rešen. Nadam se da će to biti Kreativni distrikt, kao pandan sličnim prostorima prethodnih evropskih prestonica koji su se pokazali kao dobri modeli stvaranja uspešne, dinamične kulturne scene i kreiranja dugoročnih projekta. Svakako titula Evropske prestonice ostaje zauvek upisana u kulturnu istoriju grada kao trajna vrednost, ali može i da koristi kao sredstvo u stvaranju drugačijeg shvatanja kulture i njenog značaja, uvažavanja umetničkog rada i otkrivanja kulturnog nasleđa, pa da sve to utiče na razvoj kulturnog turizma. Neizvesno je koji će umetnički projekti opstati kao kulturna vrednost, da li će moći da se razvijaju sada, kada je završena prestonička godina – zaključila je Kopicl.

"U godini kulture sunce lepše sija, promene u društvu nastale su mnoge…"

Dejan Ignjić