Novi mural na "Remedovom ćošku": Umesto jedine istine, istorija (il)i politika?

Piše: Dejan Ignjić

U Gimnazijskoj ulici, na zidu zgrade gde se do pre dve godine nalazio Remedov mural "The only truth", trenutno se oslikava novi crtež. Ovaj poduhvat nema veze s francuskim umetnikom, niti s pobunjenim građanima koji su protestovali zbog prekrečenog umetničkog dela i neće ličiti ni na jednu verziju "kurala".

Sa zida će nas uskoro gledati Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Đura Jakšić, Svetozar Miletić, Kosta Trifković, Marija Trandafil i Milica Stojadinović Srpkinja, a za njihovo "nastajanje" odgovorno je Udruženje građana "Bute dobri". Radovi su krenuli početkom sedmice, a očekuje se da slika osvane ovih dana. Udruženje građana "Lančana reakcija" – koje je nastalo kao odgovor na prekrečeni Remedov mural od strane nepoznatih počinilaca – odmah se oglasilo saopštenjem koje je potpisala njegova predsednica Milica Grujičić.

Između ostalog, u saopštenju je postavljeno nekoliko pitanja. Da li je Udruženje građana "Bute dobri" dobilo potpunu saglasnost za ovaj mural? Kako se to udruženje ponelo prema mišljenju i stavu Gradske komisije za murale, koja je osnovana 2018. godine, a koja im nije izdala saglasnost za izvedbu murala na toj određenoj fasadi? Da li i sva ostala udruženja i organizacije koje se bave muralima takođe mogu ignorisati mišljenje Komisije za murale? Da li su svi dosadašnji napori mnogih da se pitanje strit-arta u Novom Sadu artikuliše, obesmišljeni i bezvredni? Da li je udruženje građana "Bute dobri" dobilo saglasnost stanara te zgrade, pre početka oslikavanja murala ili se to sad u ovom trenutku naknadno sprovodi? Zašto predsednik udruženja Dane Basta ne govori imena umetnika koji oslikavaju mural jer u čemu je poenta bavljenja strit-artom, konkretno muralima, ako to nije pre svega promocija talentovanih ljudi koji vredno rade?

Odgovore na ova i neka druga pitanja smo zatražili, upravo od Daneta Baste.

– Lokaciju za mural smo odabrali, jer je u vreme starog Novog Sada, odnosno doba Srpske Atine to bila glavna ulica, a nacrtani će biti upravo značajni ljudi tog vremena. Nismo znali za problematiku tog zida. Niko pre nas nije ni tražio tu lokaciju za mural. Hteli smo da nešto povežemo s titulom Evropske prestonice i na taj način vreme vratimo unazad. Dobili smo sve saglasnosti i mišljenja, od stambene zajednice, Gradske uprave za kulturu, Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Jovine gimnazije, Gradske biblioteke koja je vlasnik zgrade i Komisije za murale. Komisija je delimično prihvatila našu ideju, jer su tražili da mural bude savremeniji, a nije baš logično da Miletića crtamo u pop-artu. O svakom detalju na muralu smo vodili računa, delovaće kao autentična razglednica iz onog vremena i da naglasim da nije precrtan. Želja umetnika je da se ne predstave javnosti dok se rad ne završi i naravno da će biti potpisani na muralu. Ne želimo da polemišemo sa ljudima koji u ovome vide samo negativnu priču jer radimo lepu stvar za grad. Nikakve političke i stranačke konotacije nema u celoj stvari. Mi smo svi odrasli u Novom Sadu, organizovali smo razne rokenrol događaje i humanitarne akcije, a sad smo odjednom ispali loši momci – rekao je Basta.

S druge strane, Milica ističe da je Komisija imala zamerke na stil crteža, ali i na lokaciju murala. Stoga smatra da mural nastaje bez potpune saglasnosti Komisije, čime je obesmišljeno osnivanje i postojanje iste.

– Jasno da pomenuto udruženje može da ignoriše Komisiju kad su povezani s nekim ko može sve to da uredi. Cela priča nema nikakve umetničke porive. Predsednik udruženja je član Srpske napredne stranke, samo što to ne sme da kaže novinarima. Takođe, stanari nisu obavešteni o muralu, pa im sad nude kule i gradove i obećavaju da će popraviti fasadu s druge strane zgrade koja je u lošem stanju. Gospodin Basta se bavi profesionalnim upravljanjem zgrada, pa smo pre dve godine zatražili pomoć od njega, kako bismo došli do što više zgrada, ali je on rekao da će pomoći kad budemo crtali likove iz srpske istorije. Eto, sad je ispunio svoju želju. Istina je da niko pre njih nije tražio tu lokaciju za mural, ali kad smo drugi put doveli Remeda da opet uradi mural, što je ceo grad znao unapred, ta Gimnazijska ulica je naprasno bila raskopana. Fondacija NS 2021 je odbila da nas podrži kad smo osnivali udruženje, ali kad su videli da organizujemo benefit žurku, odmah su zvali da kažu, da i oni moraju biti uključeni. Igranka bez prestanka… – zaključila je predsednica "Lančane reakcije".

Ostaje nam još da vidimo kako će Novosađani reagovati na novi mural i da li će ga kojim slučajem neko svečano otvoriti i to, možda baš u nedelju, 27. oktobra.

Komisija: "Konfuzija u perspektivi i kompoziciji"

Uspeli smo da dođemo do dela zaključka koje je donela Komisija povodom murala u Gimnazijskoj ulici.

"Za realizaciju predložene skice – prikaza Njegoševe ulice iz XIX veka sa znamenitim ličnostima Novog Sada iz tog perioda, komisija je saglasna s izborom teme, ali sugeriše lokaciju na jednoj od slobodnih zidnih površina u samoj Njegoševoj ulici (npr. objekat 'Bele lađe' –okalitet kataloški definisan u 'Analizi gradskih lokacija za iscrtavanje murala" JP 'Urbanizam' 2018.godine) kako bi se kontekst uklopio u prostor, odnosno ambijent ulice i napravila paralela između nekadašnjeg i sadašnjeg izgleda ulice. Takođe, donji deo fasade objekta u predloženoj skici deluje nedovršeno, nije likovno rešen, što stvara konfuziju u perspektivi i kompoziciji, koje je autor, kroz predloženo rešenje želeo da akcentuje, pa bi dimenzije murala trebalo usaglasiti sa dimenzijom podloge. Komisija konstatuje da predloženu skicu treba uskladiti sa 'Pravilnikom o utvrđivanju uslova za oslikavanje murala na spoljnim delovima zgrade, kao i na objektima javne namene', gde se u članu 1. navodi –  'Stilski, mural teži novom pristupu u likovnom izrazu, rasterećen od do sada ustaljenih vizuelnih formi i tehnika...' tako da se predlaže osavremenjavanje likovnog izraza murala putem drugačijeg likovnog pristupa" – stoji u izveštaju Komisije.