Selo Ranilug na KiM: Tako blizu, a tako daleko (FOTO)

Posetom Kosovu i Metohiji, osmi put uspešno je realizovan projekat “Svim srcem za osmeh deteta”, koji organizuje
Udruženje građana “Novi Sad”. Šesnaest učenika novosadskih osnovnih škola “Dušan Radović”, “Žarko Zrenjanin” i “Toza Marković” u pratnji roditelja, nastavnika i volontera, boravilo je četiri dana kod vršnjaka iz OŠ “Veljko Dugošević” u Ranilugu.

Gosti iz Vojvodine su od 28. aprila do prvog maja bili smešteni u selu u Kosovskom pomoravlju. Oni su učestvovali u sportskim igrama i uživali u nastupu kulturno umetničkog društva. Takođe, posetili su manastire Banjska, Draganac, Gračanica, Visoki Dečani i Pećka patrijaršija.

Ovo je ujedno bila prilika da se Novosađani upoznaju sa uslovima života našeg naroda u tom delu Srbije.

Najbrojnija srpska enklava ispresecana albanskim selima

U ovom delu KiM funkcionišu paralelne institucije. Po sistemu države Srbije Kosovsko-pomoravski upravni okrug čine opštine Gnjilane, Vitina, Novo Brdo i Kosovska Kamenica koji obuhvataju 184 naselja sa oko 6.000 srpskih porodica i oko 30.000 Srba (po nekim procenama 25.000) i više od 200.000 Albanaca.

Po srpskom sistemu selo Ranilug pripada Opštini Kosovska Kamenica. Predsednik privremenog organa ove opštine je Tanja Aksić i njihove kancelarije su u zgradi raniluškog doma kulture. Opština je nekada brojala 76 sela i sam grad, a na njenoj teritoriji živi blizu 10.000 Srba i oko 70.000 Albanaca. Samo selo Ranilug ima oko 1.000 stanovnika i nalazi se 15 kilometara južno od Kosovske Kamenice.

Srbi na Kosovu upravo su u Kosovskom pomoravlju najbrojniji, ali njihove enklave su ispresecane albanskim selima. Od organa Republike Srbije funkcionišu školstvo, opština, zdravstvo, služba za zapošljavanje, poreska uprava i centar za socijalno.

Po sistemu države Kosovo, selo Ranilug pripada Opštini Ranilug koja obuhvata 13 sela. Nova zgrada ove opštine se nalazi na brdu i vidljiva je iz podnožja. Gradonačelnica Raniluga je Katarina Ristić Ilić.

Saradnja između srpskog i kosovskog sistema postoji, ali uslovljena je i političkim odnosima između zvaničnog Beograda i Prištine, kao i unutarstranačkim odnosima, jer lokalni političari iz oba sistema dolaze sa Srpske liste.

Školstvo

Direktorica Osnovne škole “Veljko Dugošević” u Ranilugu, Danijela Denić kaže da imaju 240 učenika.

– Deca odavde i iz sela Glogovce pohađaju ovu školu od prvog do osmog razreda. Takođe imamo tri isturena odeljenja u selima Korminjane, Domorovce i Odanovce, a nakon četvrtog razreda i oni  dolaze ovde. Kada završe osnovno obrazovanje na raspolaganju su im srednja ekonomska škola u Ranilugu, gimnazija i srednja tehnička u Kosovskoj Kamenici, a u Velikom Ropotovu medicinska, kao i istureno odeljenje tehničke škole – objašnjava Danijela.

Studije nastavljaju u Kosovskoj Mitrovici, Nišu, Beogradu ili u Novom Sadu.

– Ne možete ni da zamislite koliko projekat “Svim srcem za osmeh deteta” znači našim najmlađima. Oni su bili puni emocija i utisaka kada su se vratili iz Novog Sada, ali i sada kada su ugostili vršnjake. Videli ste te zagrljalje i suze, ta prijateljstva ostaju večna. Pre nekoliko godina hteli smo osnovce voditi na ekskurziju, ali autobuse nisu pustili preko administrativnog prelaza, pa smo ih kolima prebacivali. Ima dece koja nikad nisu napustila selo i zato je ovo odlično – kaže Denićeva.

Iako se broj dece u OŠ “Veljko Dugošević” poslednjih nekoliko godina nije menjao, to nažalost nije slučaj u ostalim selima odakle se porodice sele jer nema posla. Ali kako kaže direktorica – “Dok ima posla biće i nas na ovim prostorima“.

Odnosi sa Albancima

Mnogi se slažu da je Kosovsko pomoravlje zbog mentaliteta obe etničke zajednice specifično u odnosu na ostatak KiM. Pre bombardovanja mnogi pripadnici ova dva naroda su se međusobno družili i zabavljali i Albanci su znali srpski. Tokom rata bilo je borbi, ali nije bilo nasilja i zločina u tolikoj meri kao na Metohiji, gde je i danas mnogo opasnije za Srbe. Ipak, nakon sukoba situacija se promenila i odnosi Srba i Albanaca više nisu isti. Osećanju nesigurnosti doprioneo je i martovski pogrom tokom 2004. godine. Iako je u poslednjih pet do sedam godina situacija mirnija, zbog tadašnjih martovskih dešavanja Srbima se uvukao strah u kosti. Na južnu pokrajinu gledaju kao na balon za koji nikad ne znaju koja iglica će da ga probuši i da li će doći do nasilja.

Srbi iz Raniluga i okoline, počeli su pre nekoliko godina da odlaze u nabavku u obližnje Gnjilane, ali i u Prištinu. Kod većine to još uvek stvara nelagodu i kažu da se osećaju nepoželjnim u tim sredinama.

Interesantno je da neki mladi albanski trgovci i ugostitelji počinju da uče srpski od roditelja, u šta su se i gosti iz Novog Sada uverili. Pošto su Srbi česte mušterije odlučili su da premoste jezičku barijeru. Sličnih primera ima i kod srpskih trgovaca koji posluju sa Albancima pa su savladali osnove albanskog jezika. Iako se neki još uvek pozivaju na srpski inat i odbijaju da uče albanski, čini se da se svest o neophodnosti poznavanja ovog jezika i kod Srba polako menja.

Zanimljivo je spomenuti da mnogi Albanci prelaze administrativni prelaz i u Vranju podižu dokumenta Republike Srbije u izmeštenim policijskim stanicama sa Kosova. Kada je Srbija isplaćivala sto evra pomoći svojim građanima prijavili su se i mnogi Albanci.

Paralelne institucije, zapošljavanje i politika

Zbog paralelnih institucija Srbi imaju dve lične karte, jednu Republike Srbije, a drugu Kosova. Dažbine plaćaju Kosovu i voze automobile sa kosovskim registarskim oznakama koje moraju prekriti nalepnicama kada prelaze administrativni prelaz.

Gnjilane je nekada bio jak industrijski centar. Danas tamo žive skoro samo Albanci, a ostalo je možda još nekoliko srpskih porodica. Srbi žive i rade u enklavama gde nema fabrika, a tamo je najveći poslodavac i dalje država Srbija, pa mnoge njene institucije imaju višak radne snage.

Poljoprivreda je slabo razvijena, jer nedovoljno je zemljišta i ljudi sve što uzgajaju zadrže za porodicu, a isto je i sa domaćim životinjama. Po selima postoje restorani, kafići i trgovine, ali zbog siromaštva i odlaska ljudi, prometa je sve manje. Ti preduzetnici su uglavnom registrovani po sistemu države Kosovo, jer su doprinosi manji, a i rizikuju kazne od kosovskih vlasti. Zbog nezaposlenosti neki mladi muškarci postaju vojnici po ugovoru, nastavljaju da žive u pomoravlju, ali svaki dan odlaze za Vranje, ili za Niš, da rade u vojsci.

Ono na što se Srbi najviše žale pored loše ekonomske situacije, jeste uticaj politike na svakodnevna dešavanja. Zbog toga niko ne želi da mu se spominje ime u izjavi za medije. Mnogi koji rade u ustanovama države Srbije imaju radne ugovore na određeno vreme, čime su stavljeni pred svršen čin kada dolaze izbori, jer moraju obezbediti sigurne glasove ako žele zadržati posao.

Natpis u centru Raniluga na kojem piše da se prodaje imanje i da prednost imaju oni koji primaju pet plata, dok neki nemaju nijednu, možda najbolje ilustruje ceo problem. Naime, lokalni političari iz oba sistema (srpskog i kosovskog) dolaze iz iste stranke. Tako se dešava da neko za isti posao u državnoj ustanovi dobija dve plate, jednu od Republike Srbije, a drugu od Republike Kosovo.

Ima i svetlih primera saradnje između dva sistema. Nedavno je u Ranilugu otvorena ambulanta, pa građani više ne moraju ići na nekoliko različitih lokacija, već mogu sve obaviti na jednom mestu. Deo zaposlenih u ambulanti dobija platu od Srbije, a deo od Kosova.

Pre desetak godina kada je u Ranilugu formirana srpska opština po kosovskom sistemu, doneta je skupštinska odluka o tome da je zemljište verifikovano kao poljoprivredno, a ne građavinsko, što je doprinelo da Srbi ne rasprodaju zemlju, već da ostanu u selu.

Fiskulturnu salu škole koja je u srpskom sistemu, sufinansirala je kosovska opština, a i troškovi asfaltiranja su podeljeni između dva sistema, kao i sistem davanja socijalne pomoći ugroženima.

Veliki problem za Srbe je i to što im Srbija ne izdaje pasoše. Neki se zato odlučuju za kosovski, a neki ga uopšte nemaju. Treća opcija je da plate mešetarima koji će im prijaviti privremeni boravak negde u Srbiji, van Kosova i na osnovu te prijave će dobiti putnu ispravu od Republike Srbije. Ovakva usluga se naravno skupo plaća. Poslednjih godina mnogi mladi odlaze za zapadnu Evropu i za Maltu.

Sportske igre, poseta domu kulture i obilazak znamenitosti

Tokom gostovanja Novosađana održane su sportske igre u Ranilugu, pa su se deca  takmičila u odbojci, basketu, fudbalu, stonom tenisu i razvlačenju konopca. Na kraju su najboljima podeljene diplome.

Gostima je priređen i prigodan kulturno umetnički program u domu kulture.

Stanislav Kojić, koji se bavi istraživanjem kulturne baštine Kosovskog pomoravlja, rekao je da se na 125 lokaliteta nalaze tragovi 160 pravoslavnih srednjovekavnih crkava i 21 manastira. Danas su jedini aktivni manastiri Draganac i Korminjane i trideset crkava. Upozorio je da kosovske vlasti u svojim publikacijama srpsku kulturnu baštinu na KiM predstavljau kao albansko kulturno nasleđe.

Kojić je istakao i to da poseban istorijski značaj ima porušeni srednjovekovni grad Prilepac u blizini sela koji je po nekim izvorima rodno mesto Kneza Lazara. Poručio je da je kulturno nasleđe srpskog naroda veoma značajno i da se mora sačuvati, jer ono predstavlja njegov identitet.

Veče je završeno koncertom Kulturno umetničkog društva “Radomir Popović” pod nazivom “Kad se duša raduje”.

Tokom četiri dana gostovanja Novosađani su u pratnji domaćina obišli mnoge kulturno-istorijske i verske znamenitosti Kosova i Metohije.

Organizovana je poseta manastiru Banjska, Gračanica, Visoki Dečani i Pećka patrijaršija, što je kod mnoge dece, ali i roditelja izazvalo posebno oduševljenje, jer je većina prvi put bila na KiM.

U manastiru Draganac, gosti su sreli sugrađanku, baku Radovanku iz Novog Sada koja redovno posećuje manastir poslednjih pet godina. Novosađani su bili ponuđeni hranom i pićem, kao i uskršnjim jajima.

Srednjovekovni manastir Draganac zadužbina je Kneza Lazara Hrebeljanovića i posvećen je njegovoj ćerki Dragani. Po narodnom predanju podigao ga je Konstatin Nemanjić, sin Kralja Milutina i njegove žene Simonide.  Predstavlja duhovno sedište Srba u Kosovskom pomoravlju. Pod konacima je oko 3000 metara kvadratnih, ima oko sto višenamenskih prostorija sa 120 ležajeva. Da bi se došlo u konak treba se najaviti.

Vojvođani su posetili i istorijski spomenik Gazimestan koji se nalazi severno od Prištine. Zbog mera zaštite ulazak je potrajao dvadesetak minuta. Posetioci su morali predati spisak sa imenima prisutnih i onda su u pratnji policije otišli do spomenika na koji su se penjali u grupama (po troje). Ceo prostor je pokriven kamerama i iz centralne policije kontrolišu da li se mere poštuju. Kako su prisutni nezvanično saznali iz razgovora sa jednim od policajaca, ove mere se preduzimaju, jer je pre nekoliko meseci grupa mladića iz Srbije posetila prvo Košare, a nakon toga i Gazimestan. Bili su obučeni u maskirane uniforme i razvili su veliku srpsku zastavu kada su se popeli na spomenik, što se smatra provokacijom.

Domaćini iz Raniluga su jedan dan posvetili zabavi i opuštanju na “Vali ranču”, gde su osnovci bili u prilici da prođu kroz konjsku ergelu i da pomaze ove plemenite životinje, a najhrabriji su mogli i da jašu. Ranč je turistički kompleks koji je smešten na vrhu brda nekoliko kilometara od Gnjilana, a sam grad se odlično vidi sa visine. Ceo objekat je u beloj boji, sa hotelom, restoranima, bazenom, radnjama, terenom za karting i mnogim drugim zanimljivostima. Posetioci dolaze iz celog sveta, a radnici su lokalni Albanci i Srbi.

U blizini je i luksuzno naselje, gde stambene objekte poseduju Albanci koji žive i rade u inostranstvu, a odmor provode na Kosovu.

Intenzivna gradnja na Kosovu i Metohiji

Putujući po pokrajini gosti iz Novog Sada mogli su se uveriti da se u gradovima intenzivno gradi. Priština je ogromno gradilište i već je skoro povezana sa Gračanicom koja deluje kao njeno predgrađe. Kranovi i majstori su svuda, kao i mnoge nove zgrade od kojih većina zvrlji prazna, pa se mnogi pitaju koja je pozadina ovakve situacije, kada mnogi stanovnici Kosova i Metohije jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Dosta se ulaže i u putnu infrastrukturu. Izgradili su se i regionalni i auto-putevi, koji se redovno održavaju. Auto-putem od Prištine do Skoplja možete stići za četrdeset minuta, do Prizrena za sat, a do Tirane za tri sata.

U poređenju sa ostalim gradovima na KiM, Kosovska Mitrovica deluje dosta zapušteno, naročito severni deo koji kontrolišu Srbi.

Povratak u Novi Sad i utisci roditelja

Novosađanka Ivana Ilijin je lekar. Njena ćerka Isidora pohađa OŠ “Svetozar Marković Toza” i kada su u januaru u svoj dom primile malu Lanu iz Raniluga, devojčice su ostale u kontaktu.

– Brojale smo dane do novog susreta i eto dočekale smo. Prvi utisci su mi ljudskost i toplina, jer se osećate dobrodošlim. Žao mi je što su uslovi ovde takvi da je našem narodu teško opstati, ali onima koji su ostali svaka čast na hrabrosti. Mislim da sva naša deca treba da dođu na KiM, jer poseta ovim manastirima je nešto najlepše što mi se dogodilo u poslednje dve godine otkako smo u pandemiji. Program “Svim srcem za osmeh deteta” je koristan i treba svaku narednu generaciju motivisati da učestvuje – kaže Ivana.

Njen domaćin u Ranilugu bio je Srđan Ristić, direktor Predškolske ustanove „Pčelica Maja“ iz Kosovske Kamenice.

– Moja Lana je bila u Novom Sadu i utisci su bili fenomenalni. Ovakve akcije su značajne da bi  deca upoznala nove ljude i prijatelje, socijalizovala se i stekla nova znanja i veštine. Uz decu se i mi roditelji upoznajemo. Stvarno smo zahvalni Udruženju građana “Novi Sad” na ovako lepoj podršci i organizaciji, ne samo kod nas već i po ostalim mestima na Kosovu i Metohiji. Stekao sam utisak da smo se već srodili duhom. Imamo prijatelje sa kojima možemo ne samo da se družimo, već i da računamo u životu – iskren je Ristić.

Smatra da život u pomoravlju nije težak, ali da nije ni lak i da su se ljudi navikli na situaciju.

– Ne smemo da posustanemo i moramo da se borimo. Administrativni prelaz je samo pet kilometara od nas, Vranje je na 25 kilometara. Mi smo tako blizu, a tako daleko. Da budem iskren nisam siguran da li moja deca imaju budućnost ovde. Ali uz dobro obrazovanje i investicije, nadamo se da će se i ovde nešto pokrenuti. Ključ opstanka je naravno posao – tvrdi Srđan Ristić.

Dejan Nikolić iz sela Korminjane je preko škole čuo za projekat i bez razmišljanja je prijavio svoje dete za posetu Novom Sadu.

– Ćerka Kristina ima 14 godina, bila je prezadovoljna i sada smo uzvratili gostoprimstvo Mili. Život ovde nije sjajan, prvo zbog nedostatka posla, a drugo deca su ipak ovde izolovana i mogu da se kreću samo po srpskim selima. Srednju medicinsku školu planiramo da završi ovde, a za dalje ćemo videti. Teško da ima budućnost ovde, jer može da radi samo u srpskim ili kosovskim institucijama, a fabrika nema. Zato je ovaj program koristan da vidi šta se dešava i kako se živi van ove teritorije – kaže Dejan.

Limanac Đorđe Radulović radi u bankarskom sektoru i za projekat je čuo od dece koja pohađaju OŠ “Žarko Zrenjanin”.

– Pre dve godine nas je informisala školska bibliotekarka, tada smo primili devojčicu iz Goraždevca i bilo je to veoma lepo iskustvo. Pošto imamo bliznakinje, Milu i Teodoru (14) ove godine smo primili dve devojčice iz Raniluga i sad smo uzvratili posetu. Stekao sam utisak da je poseta Novom Sadu za decu bilo neverovatno iskustvo, ali smatram da je nama uzvratna poseta dala mnogo više pre svega zbog gostoljubivosti domaćina. Bliznakinje žele da ostanu volonteri na projektu nakon završetka osnovne škole, a najmlađa ćerka će za koju godinu ugostiti neko dete – kaže Radulović.

Ovaj Novosađanin je prvi put na KiM i nije krio svoje oduševljenje znamenitostima, ali ni ljudima koji žive tamo.

– Svima nama mnogo znači poseta Gračanici, Dečanima i Pećkoj patrijaršiji da spoznamo naše korene. Mnogo više iz istorijskih, nego religijskih razloga, jer istorija srpskog naroda je počela odavde. Takođe, maksimalno poštovanje za ljude koji su ostali da žive ovde. Ekonomski uslovi su teški za sve stanovnike, kako za Srbe tako i za Albance, zbog nedostatka realnih investicija i industrije koja bi donela napredak Kosovu i samim tim našim ljudima. Ako im se deca budu školovala u Srbiji ostaće tamo i biće ih ovde još manje. A smanjenju doprinosi i neznanje albanskog jezika  koji im je potreban za osnovnu komunikaciju i za funkcionisanje van Raniluga – kaže Radulović.

Na rastanku su razmenjeni pokloni, a organizatori su Osnovnoj školi “Veljko Dugošević” poklonili projektor.

Suze i zagrljaji mališana, ali i roditelja prilikom rastanka nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Svi su se opraštali sa uverenjem da su stekli nove prijatelje i da će se videti ponovo.

Svim srcem za osmeh deteta

Ideja o projektu “Svim srcem za osmeh deteta” je pre više godina potekla od Vanje Božića i Ivane Radojčić koji su imali želju da olakšaju svakodnevnicu mališanima na KiM. Zamisao su izložili Udruženju građana “Novi Sad” i tako je sve počelo.

Projekat je do sada realizovan osam puta kroz posetu đaka sa Kosova i Metohije, njihov boravak u domovima novosadskih vršnjaka, kao i kroz uzvratnu posetu Vojvođana južnoj pokrajini poslednjih šest godina. Kosovske opštine i mesta koja su učestvovale u projektu su Štrpce, Lipljan, Gračanica, Donja Gušterica i Ranilug.

Predsednik Udruženja građana “Novi Sad” Goran Bajšanski smatra da se ovim uzajamnim posetama postiže nešto značajno.

– Jedno od najvećih bogatstava cele ove akcije jeste da naša deca stvaraju nova prijateljstva. Svako njihova poseta Vojvodini i naša Kosovu i Metohiji nas oplemenjuje i širi naše vidike. Želimo najmlađima ostaviti jedan bolji svet pun razumevanja i međusobnog poštovanja – objašnjava Bajšanski.

Podrška projektu

Projekat “Svim srcem za osmeh deteta” podržali su Grad Novi Sad, JKP “Lisje, JKP “Parking servis”, kompanije “Toza Marković”, Naftachem, Karin komerc, Tiles & Rolls i Ninamedia.