Šta smo saznali na tribini ZA "Krov nad glavom" i o slučaju porodice Ninić

Zakon o izvršenju i obezbeđenju je loš, u praksi je još gori, a državi je prioritet prenos prava svojine, a ne ljudski život. Na udaru su stanovi, jedini izvor bogatstva koji je ostao u vlasništvu običnog čoveka, rečeno je na tribini "Život pod opsadom" koju je u subotu organizovala Združena akcija "Krov nad glavom".

Tribina je održana u ulici Modene kod bračnog para Ninić u stanu koji je predmet deložacije. Porodica je dospela u javnost jer mesecima odoleva akciji izvršitelja i policije u nameri da ih isele, a Ninićima pomažu aktivisti gore navedene organizacije. Prisutnima su se obratili Slobodanka Ninić i aktivisti Nemanja Pantović i Verica Vajdić. 

Tribina

Nemanja Pantović iz Združene akcije "Krov nad glavom" je rekao da je u pravni sistem Srbije pre osam godina uvedena pravna pretpostavka da je dužnik kriv i da je to Zakon o izvršenju i obezbeđenju normalizovao i kodifikovao. Primer porodice Ninić je samo jedan od mnogih koji na slikoviti način prikazuje koje se sve mere mogu preduzimati protiv dužnika i da je zbog toga zakon loš, a u primeni još gori.

Aktivisti ove organizacije smatraju da problem stvara to što mnoge važne stvari nisu precizno formulisane, već su ostavljene načelima i neki sudovi se drže strogo slova zakona i zbog toga dolazi do brutalnih rešenja u praksi, a koja su po zakonu.

– Država sa svojim organima reda, ali ne samo njima već i sa drugim institucijama, stvaraju direktan pritisak na dužnike i rade u interesu poverilaca – rekao je Pantović.

Naveo je primere kada je porodicama, koje su bile predmet deložacije, Centar za socijalni rad pretio oduzimanjem starateljstva nad decom, ili slučaj iz Zemuna kada je izvršitelj naložio veterinaru da u dvorištu kuće uspava psa kako bi imao pristup objektu.

– Ta načela se ne smeju ostaviti na tumačenje javnim izvršiteljima, jer su to privatni preduzetnici kojima je u interesu da se taj zakon primenjuju ovako kako se sada radi jer imaju direktnu korist od toga. Oni su isti ti koji procenjuju vrednost tih stanova i koji ih prodaju i njih ne zanima psihofizičko stanje ljudi koje iseljavaju. Pošto su u isto vreme i privatna lica, ali obavljaju i javnu funkciju, te imaju pravo zaštite, a ometanje službenog lica se sankcioniše, imaju pravo da pozovu policiju i sve ostale službe da im pomognu. Naši aktivisti se zato uvek susreću sa jakim policijskim snagama – objašnjava Pantović.

Bilo je slučajeva kada je vlasniku stana pozlilo tokom procesa deložacije, a policija nije dozvolila ekipi hitne pomoći da uđe u stan sa obrazloženjem da imaju nalog da zaštite sprovođenje iseljenja.

– Prioritet je da se izvrši prenos vlasništva i namiri nečiji džep i to je iznad ljudskih života koji su po merilu ovog sistema nebitni. Zato Združena akcija „Krov nad glavom“ želi da ohrabri ljude širom Srbije da ne dignu ruke kada im dođe izvršitelj na vrata već da se organizuju u svojim zgradama, komšilucima i gradovima i da sa što više samopouzdanja nastupe protiv ovakve pljačke. Nije najvažnije to što smo mi do sada spasili 50 ili 60 stanova i stotinak ljudi da završe na ulici, što jeste podvig za sebe, ali ono što je mnogo bitnije da je ova problematika postala tema za javnost. Naša organizacija je tu da pomogne da ljudi dođu do medija, logističke i pravne pomoći, da kupe vreme i da se izvrši javni pritisak  – rekao je Pantović.

Mladi aktivista je objasnio da troškovi iseljenja, koji ponekad mogu dostići i desetinu hiljada evra, često opterećuju mnoge dužnike i nakon što ostanu na ulici.

Imovina koja se zapleni može se kupiti preko raznih sajtova i tu ima svašta, od dečjih igračaka do odeće.

– To je opšta rasprodaja bogatstva jednog naroda i takva je trenutna situacija u Srbiji.  Na udaru su stanovi, dakle jedini izvor bogatstva koji je ostao u vlasništvu  običnog čoveka i ako se to izgubi, živećemo svi na ulici. Izvršitelji svojim delovanjem dovode društvo do tačke pucanja, jer ljudi gube glavu, nemaju kome da se obrate i nema institucija koje mogu da ih zaštite. Ljudi koji su dužnici ili se razbole ili izgube život i najčešće se samopovređuju pre nego što će nekoga povrediti i zato njima treba najviše pomoći – kazao je Nemanja Pantović.

Slučaj porodice Ninić

Slobodanka i Miroslav Ninić su pre više od deset godina podigli kredit kod Erste banke kako bi kupili troiposoban stan  površine sto kvadratnih metara u ulici Modene  u Novom Sadu za 105 hiljada evra. Finansijski problemi su počeli kada se Slobodanka razbolela (karcinom debelog creva) i nisu redovno plaćali rate.

Kasnili su sa ratama i kredit je dospeo na naplatu.

Ninići su hteli da prodaju nekretninu, ali u takvoj situaciji to je bilo jako teško.  Javni izvršitelj je stan stavio na javnu prodaju, a veče pre javne prodaje Miroslavu Niniću su se javila dva kupca koja su ponudila da ga otkupe neposrednom pogodbom.

Narednog dana Miroslav je u kancelariji Javnog izvršitelja, u prisustvu predstavnika banke, sa kupcima potpisao sporazum o prodaji nepokretnosti u iznosu od 84.626,65 evra (glavni dug sa pripadajućim kamatama), a kupci su se obavezali da će pokriti i sve ostale prateće troškove.

Upravo će taj sporazum postati razlog zbog kojeg će porodica Ninić kasnije odbiti da napusti stan koji zakonski više nije njihov i u katastru su upisani novi vlasnici.

Naime, Miroslav Ninić tvrdi da bitni delovi usmenog dogovora nisu bili uvršteni u sporazum, a koji su podrazumevali da sa suprugom može da ostane u stanu dok se ne proda po realnoj tržišnoj vrednosti, nakon čega bi se novim vlasnicima isplatilo 84.626,65 evra, a od ostatka para deo bi dobio i Miroslav Ninić.

– Bio sam u bezizlaznoj situaciji jer su hteli da prodaju stan na javnoj licitaciji. Ta dva kupca su ponudila da isplate dug i da se na taj način odloži javna prodaja, a ja da ostanem u stanu dok se ne proda po tržišnoj vrednosti i onda bih ja dobio trećinu da imam bar nešto. To se sve dešavalo samo nekoliko sati pre licitacije za stan. Tražio sam da se taj deo ubaci u sporazum, ali su odbili i ja sam tako potpisao. Oni su pare uplatili izvršitelju koji je sredstva prebacio banci, zadržao je deo koji se odnosi na njegove troškove, a meni je od tih para uplaćeno nekih 13.000 dinara – objašnjava Miroslav.

Na osnovu sporazuma o prodaji nepokretnosti novi vlasnici su uknjižili stan, a Ninići su posle nekoliko meseci dobili rešenje da se novim vlasnicima preda nekretnina i onda se krenulo sa izvršenjem.

Miroslav Ninić ne spori da novi vlasnici imaju pravno savršen dokument, ali tvrdi da su do njega došli prevarom i zato je podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu protiv dvojice kupaca i javnog izvršitelja i podneo tužbu Višem sudu radi utvrđivanja ništavosti ugovora o prodaji neposrednom pogodbom. Tvrdi da bi se iselio iz stana da je poštovan usmeni deo dogovora koji bi mu obezbedio deo para nakon prodaje stana po realnoj tržišnoj ceni.

Neposredno pre početka tribine u subotu pred stanom u ulici Modene pojavio se i jedan od dvojice novih vlasnika, Bojan Rastovac i kazao prisutnim novinarima da nije ni zelenaš ni kriminalac već kupac stana i da su Ninići bili saglasni sa prodajom stana i da je Miroslav 25.01.2019. svojim potpisom to i potvrdio u kancelariji javnog izvršitelja Jasne Anđelić.

– Šta se u međuvremenu desilo ne znam. Slobodanka Ninić je uložila prigovor trećeg lica koji je sud odbacio i tu je priča završena. Doneo sam dokaze i to je to što imam da kažem. Imam i ključeve stana, oni su mi ih dali. Očekujem da se sprovede odluka suda, a ovi performansi ili kako da ih zovem, ne znam, nemam komentar. To nije bila iznuda. Dobrovoljno i u kancelariji javnog izvršitelja je potpisan ugovor, a ne u parku ili na ulici – objasnio je Rastovac.

Bojan Rastovac je predstavnicima medija podelio fotokopiju sporazuma o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom, kao i fotokopiju zapisnika sa sastanka kod izvršitelja i zaključka sa tog sastanka. Takođe podelio je i fotokopiju rešenja Osnovnog  suda u Novom Sadu u kojem stoji da se prigovor trećeg lica Slobodanke Ninić odbija, pa se rešenje javnog izvršitelja potvrđuje.

Ali, Slobodanka Ninić je tužila svog supruga Miroslava Ninića pred Višim sudom u Novom Sadu i dobila je presudu na osnovu priznanja. Naime, Slobodanka je bila solidarni dužnik sa Miroslavom pri otplati kredita, ali u katastru je samo on bio upisan kao vlasnik. Na osnovu te presude Slobodanka je po osnovu sticanja deobe zajedničke imovine stečene tokom trajanja braka sa tuženim, stekla pravo svojine sa udelom polovine na troiposobnom stanu u ulice Modene i ima pravo da tu svojinu upiše na svoje ime. U presudi stoji da se ne dozvoljava mešanje Bojana Rastovca na strani tuženog.

Rastovac je u izjavi novinarima kazao da je uložio žalbu na tu odluku Višeg suda jer Ninići više nisu vlasnici stana i da se u katastru on vodi kao vlasnik i da očekuje da ta presuda na Apelacionom sudu bude odbačena.

Međutim, Slobodanka Ninić očekuje od apelacije upravo suprotno.

U međuvremenu izvršiteljka Jasna Anđelić je već pet puta pokušala da iseli porodicu Ninić, ali do sada su pomoć porodici pružali aktivisti Združene akcije „Krov nad glavom“. Ni poslednji put uz asistenciju policije, vatrogasaca, bravara i hitne pomoći nije joj to pošlo za rukom, iako je Slobodanka Ninić bila sama u stanu. Slobodanka je pretila je da će zapaliti stan  i sebe i pokušaj deložacije je odložen.

Bračni par Ninić trenutno živi kao pod opsadom. Ulazi u stan osim jednog prozora preko kojeg se ulazi su zabarikidirani. Sobe su prazne, većina sijalica i prekidača su izvađeni. Osim jednog kreveta i nekoliko spakovanih kofera nije ostalo ništa.

– Teško je, ne mogu izaći iz stana, ne smem. Ovaj zadnji pokušaj iseljenja je bio strašan. Pozvali su nas da dođemo ujutru u policiju da damo izjave suprug i ja. Ali bilo mi je sumnjivo pa sam srećom ostala u stanu. Imala sam operaciju zbog kancera debelog creva, a na jesen me čeka novi zahvat, ali ne smem da odem do lekara. Ne mogu da vidim ni ćerku ni unuku, jer oni su u Užicu. Izlazim samo na terasu. Sve ovo mi je depresivno i strašno – kaže Slobodanka Ninić.

Iako je stan u katastru uknjižen na nove vlasnike Ninići odbijaju da se isele. Uzdaju se u krivičnu prijavu i tužbu koju su podneli Višem sudu radi utvrđenja ništavosti ugovora o prodaji neposrednom pogodbom. Takođe, nadaju se da će Apelacioni sud potvrditi presudu na osnovu priznanja Višeg suda u Novom Sadu, na osnovu koje Slobodanka po osnovu sticanja deobe zajedničke imovine stečene tokom trajanja braka sa tuženim, stekla pravo svojine na polovinu stana.  

S druge strane, novi vlasnici koji su uknjižili nekretninu, zahtevaju na osnovu sporazuma o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom, koji je Miroslav Ninić potpisao, da im se preda stan. Imaju i rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu u kojem stoji da se prigovor trećeg lica Slobodanke Ninić odbija, pa se rešenje javnog izvršitelja potvrđuje.

Iako Ninići istrajavalju u odbrani stana, jer time žele da kupe vreme, pravni procesi koje su pokrenuli ne odlažu deložaciju. Pitanje je samo vremena kada će uspeti da ih isele, a troškovi izvršenja rastu.

Združena akcija “Krov nad glavom” je kolektiv koji okuplja organizacije i pojedince ujedinjene u borbi za pravo na stanovanje. Kroz solidarne akcije pružaju pomoć najugroženijim članovima društva da obezbede pravo na adekvatno stanovanje. Protive se izbacivanju ljudi na ulicu i zalažu se za ukidanje privatnih izvršitelja i organizuju akcije odbrane stanova i kuća koji su predmet izvršenja. Do sada su delovali u Novom Sadu i Beogradu, a najavili su da će se organizacija proširiti na Niš, Kragujevac i Suboticu.