VIKEND NA RTNJU: Novosađanke nisu oteli vanzemaljci, ali su napunile baterije za nove radne pobede

Novosadskim avanturistima, planinarima, vežbačima, ljubiteljima prirode, ali i teoretičarima zavere koji su večito u potrazi za vanzemaljcima, najomiljenija destinacija u Srbiji je planina Rtanj. Ovo, za mnoge mistično mesto, nalazi se na oko 335 kilometara od Novog Sada i do njega se automobilom putuje oko 4 sata.

I zaista, čim se nogom kroči na tlo ove moćne planine oseti se neki čudan mir i spokoj, jer na Rtnju, ali i u okolnim mestima, vreme kao da stoji, postaje nebitno, a mobilni telefoni su više van, nego u funkciji, jer dometa na većini lokacija nema, a o internetu da i ne govorimo.

Za Rtanj su vezane i mnoge misterije – po jednima je to mesto koje rado posećuju vanzemaljci, drugi smatraju da je ova moćna planina centar jakog magnetnog polja, a treći da je ona dom rtanjskog čarobnjaka, a dosta ljudi veruje u priču da je Rtanj piramida i da nije prirodno nastala te da krije mnoštvo zlata.

Lekovito i magično bilje

Ova mistična planina je poznata i po rtanjskom čaju koji leči bronhitis, pojačava potenciju i dobar je za opšte stanje organizma. Tamo raste i smilje, koje je prepuno kolagena pa ga mnogi beru kako bi ga koristili i ostali mladoliki.

Kroz ovu avatnuru saznajemo da tamo raste i magični raskovnik koji se u istočnoj Srbiji koristi u magijskoj medicini. Drugi, opet, veruju da je raskovnik ustvari mandragora jer, po predanju, u korenu mogu da se prepoznaju čovekoliki elementi. Po kazivanju Vuka Karadžića "Raskovnik je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki zaklop otvori sam od sebe".

Čak i vremešni meštani iz okolnih sela uz rakijicu koja je obavezna kada im kročite nogom u kuću, pričaju kako ovu biljku ne može bilo ko da pronađe, a i ako je nađe, može mu se desiti da mu ona pobegne iz torbe.

Verovali ili ne u sve ove legende i predanja, jedno se sigurno ne može poreći, a to je činjenica da nad Rtnjem odiše mir, tišina, cvrkut ptica, jer on je opasan gustim šumama i kamenim predelima. Turisti su obično smešteni u podnožju Rtnja, a često i u selu Ilino koje se nalazi na oko pet kilometara od Boljevca odnosno na putu Boljevac–Soko Banja.

Ilino selo

Pre ulaska u selo Ilino, gde je naša grupa bila smeštena, uočavaju se ravnice i vrlo interesantna polja koja podsećaju na polja i planinu Saint Victoire, a koju je mnogo puta slikao francuski slikar Pol Sezan. U ovom pitomom etno selu živi oko 80 duša, ali tu je smešten i muzej odnosno etno kuća poznate srpske vajarke Ljubinke Savic Grasi.

Posebnu atrakciju predstavlja Ilino vrelo, uređeni izvor planinske vode zahvaljujući kome je ovo selo i nastalo. Inače, ovde žitelji u glas govore kako izvorska voda ima konstantno istu temperaturu bez obzira na to koje je godišnje doba. Prodavnica nema, ali postoji restorančić "Zaboravi ako možeš" gde se priprema savršena hrana.

Naša grupa se smestila baš na imanju Vilino, starom gazdinstvu koje je preoblikovano u turistički kompleks, a s namerom da gostima pruži priliku da iskuse jednostavnost i lepote seoskog života.

Koncept imanja organizovan je tako da pored smeštaja mogu da se obavljaju i ostale aktivnosti, poput vežbanja u sali i brčkanja u bazenu.

Novosađanke koje su krenule u ovu avanturu su želele i da osvoje tu čuvenu najvišu tačka Rtnja - vrh Šiljak koji se nalazi na 1.561 metara nadmorske visine jer, kako se priča, na vrhu se pruža nezaboravan ugođaj, a pri dobroj vidljivosti sa ove moćne planine mogu da se vide i planine sa kraja na kraj Srbije. Osim toga na samom vrhu Šiljak, smešteni su ostaci kapele koju je sagradila Greta Minh 1934. godine u čast pokojnog muža Juliusa Minha, tadašnjeg vlasnika rudnika uglja u podnožju Rtnja.

Iako smo čak angažovali i iskusnog vodiča za ovu avanturu, Branislava iz Boljevca, nije nam se posrećilo jer je u nekoliko navrata pljuštala kiša i zato nam je rečeno da ipak ovu avanturu odložimo za neki drugi put.

Svetilište Vrelo

Međutim, to grupu od 16 neustrašivih Novosađanki nije omelo da krenu pešaka od svog smeštaja ka svetilištu Vrelo koje se nalazi oko sedam kilometara od sela, a za koje se priča da je najčudesnije i enegretski najjače mesto na svetu gde se spajaju tri energije - orgonska, elektro i magnetna. Veruje se da kad se te tri energije spoje da to jako povoljno deluje na ljudski organizam.

Inače, čak je i Artur Klark govorio da je Rtanj pupak sveta. Meštani kažu da bi u ovom energetskom viru zarad dobrobiti celog organizma trebalo boraviti dvadesetak minuta, dva do tri dana zaredom, a da je za još bolji efekat neophodno sve isto ponoviti nakon dve nedelje, što i nije tako loše, bar za turizam.

Dosadašnja istraživanja Centra za ekologiju i istraživanje "Duh Rtnja" govori da niz istraživača domaćih i stranih, kroz svoja istraživanja otkrivaju da je Rtanj mnogo više od planine. To jest da je, prva, najveća, piramidalna građevina planete zemlje u kojoj se kriju moćne energije.

Sve u svemu, Novosađanke vanzemaljce videle nisu, ni jednu od nas nisu oteli, u energetskom polju većina je osetila neko blago peckanje i strujanje kroz telo, mada bilo je i onih koje nisu osetile ništa.

Ono što sigurno nije legenda jeste  da, kada odete na ovu plalinu, dočekaće vas ljubazni domaćini voljni za priču, ukusna hrana i, naravno, rtanjski čaj koji krepi i osvežava.

Naša preporuka je da posetite ovo čarobno mesto, i bez obzira na to da li ćete se popeti na vrh ili ne – vredi otići i napuniti baterije. Po povratku u Novi Sad svratili smo do vrela Grze izletište kod Paraćina. Naime, reka Grza izvire u podnožju planine Južni Kučaj, a duga je 23km.

Ovo vrelo je izuzetne lepote, a reka stvara i dva jezerceta plavo-zelene boje i kristalno čiste vode. Grza je poznata i kao raj za pecaroše jer je izuzetno bogata potočnom i kalifornijskom pastrmkom.