Apel bibliotekara Srbije: Hitno staviti van snage Tarife naknade za davanje na poslugu knjiga

Gradska biblioteka u Novom Sadu pridružila se Apelu koji je Bibliotekarsko društvo Srbije uputilo premijeru Republike Srbije, za odlaganje stupanja na snagu naplate “Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi”, koja bi na snagu trebalo da stupi od 1. januara 2025. godine.

– Ovaj pravni akt, u aktuelnoj formi, preti da ugrozi rad javnih biblioteka Srbije (njih 530 sa ograncima), odnosno ostvarivanje njihove osnovne funkcije – obavljanjanje poslova od opšteg interesa za državu – saopštili su iz Gradske biblioteke.

Oni smatraju da stupanje na snagu naplate “Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi” (Sl. Glasnik RS, br. 50/2024) (Tarifa), koja predviđa da sve javne biblioteke plaćaju 15 dinara po pozajmljenom primerku knjige (po modelu npr. 50.000 pozajmica knjiga – 750.000 dinara za naplatu) predstavlja namet na javne biblioteke, koji je ustanovljen bez dovoljno rasprave i sagledavanja stanja u kojem se one nalaze. 

– Zbog toga apelujemo na hitno odlaganje njegove primene do uspostavljanja drugačijeg mehanizma naplate koji bi bio moguć i održiv i koji bi doprinosio pravičnom i pravednom rešenju za sprovođenje Zakona o autorskim i srodnim pravima  – naglasili su.

Kako su istakli, budžeti biblioteka zavise od osnivača, a finansijski planovi biblioteka za osnivača nisu obavezujući, već se usvajaju najčešće delimično, a nekada čak i ne, “pa nema sumnje da je za sprovođenje zakona izabrana finansijski najslabija karika, odnosno biblioteka, što jasno ukazuje na neodrživost i nemogućnost praktičnog sprovođenja i naplate Tarife na ovaj način”.

– Kao reprezantativno udruženje BDS se ni na koji način ne zalaže da se ne plaća nadoknada autorima! Naprotiv, ovim putem ukazuje na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije. Posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava – stoji u saopštenju Gradske biblioteke.

Oni su objasnili i kako je ovakav podzakonski akt suprotan je ciljevima jer poništava sve mere i aktivnosti predviđene za razvoj i podsticanje kulturnih delatnosti u drugim propisima (strategije, zakoni i dr.).

– Zbog svega navedenog hitno je potrebno stavljanje van snage ovog podzakonskog akta u sadašnjoj formi kako bi se izbeglo nastupanje nemerljive štete po bibliotečku delatnost i pravo svakog stanovnika na slobodan i nesmetani pristup znanju i informacijama. Time bi se omogućio naredni korak – široki konsultativni proces sa svim zainteresovanim stranama i iznalaženje prihvatljivog i održivog rešenja za ostvarivanje pravične i pravedne zaštita prava autora bez narušavanja stabilnost rada biblioteka i ugrožavanja prava građana na dostupnost aktuelne literature i novih izdanja – zaključili su.