COMMUNIQUÉ: AKO NIJE POPRAVLJENO, NEMOJ GA KVARITI

Ili tako nešto, više nisam siguran...

Iako sam prilično siguran da se to ni u momentima najveće umne dokolice niste zapitali, moram vam reći kako nastaju (ove) kolumne. Vreme od 15 dana između njih sasvim je dovoljno da autor temu uoči pa zatim promisli a onda na izrazito simpatičan, sebi svojstven i duhovit način napiše svoj sud o njoj. To je tako, uglavnom. Kad to radite dovoljno dugo, jednostavno se desi da bude i mala suša tema ili ideja ili, što je sa današnjim tekstom slučaj, da vam se učini da ste previše puta pisali suštinski istu stvar i da prosto više nema uglova iz kojih se ona može sagledati.

Meni je užasno krivo što mi je značajno većinski procenat ovih tekstova posvećen psinama i idiotlucima u režiji naših gradskih voždova i uvek pokušavam da skrenem na nešto... Lepo... ili... životno... prosto zabavno a neprimećeno. A onda, opet, osetim neku vrstu dužnosti da i dalje ukazujem na zlo & naopako jer mesta gde se bilo kakva (kritička) misao može konzumirati je sve manje.

Vest glasi: Sprema se velika rekonstrukcija centra Novog Sada.

I šta sad ja da radim? Hteo sam da se malo bavim najboljim novosadskim videotekama i fliperanama ali ovi jednostavno neće da uzmu ni par dana odmora od rada nama o glavi. Da pišem u Roterdamu ili Brnu, ne bih se mnogo ovim bavio. Što je isto paradoks jer u normalnim zemljama i sto puta stručniji daju svoj plan na diskusiju i spremni su da slušaju. Ovde, znamo da će svoj naum bahato i samouvereno sprovoditi, ma šta im rekao neko ko je, za razliku od njih, učio malo škole. Taj stepen militantne gluposti prosto je fascinantan. Od reči fascio, naravno.

I kakav je plan? Iskreno, na znam da li je gore da ga sprovedu u delo tako kako su ga ofrlje i paušalno saopštili ili da ga u hodu menjaju. Svako ko je imao posla sa naprednjačkom estetikom i urbanizmom zna da je vreme da počne da plače. Ili da se organizuje. Ozbiljno. Za promenu.

Tržni centar u centru centrovog centra. Izmena ulice Modene... Sprem’te se, sprem’te, štetnici. Kako bih voleo da upoznam tog najvećeg šoping mol fana na svetu koji je baš nama zapao u varoš. Ako bi moglo, da se ti silni molovi povežu nekim cevastim hodnicima, da konačno prestanemo da se izlažemo svežem, neprerađenom vazduhu i mrskom eksterijeru. Naravno, fasovaćemo i još jednu fontanu. To mora. To stoji u statutu SNS.

Nisam pročitao ceo stranački statut ali mora biti i nešto o behatonu jer i njega opet planiraju da rabe, obilato. U okviru akcije Bahato s behatonom, dobićemo još prelepih površina za gaženje. Biće i garaža, biciklana, svemirska lansirna rampa i Segoteka u bojama srpske zastave i doći će Dodik da otvori.

Kad smo kod mumlavog zgembe iz susedne države koji je ovde kod kuće, ne mogu a da ne primetim da njegovi građevinski poduhvati nikako da prebace nivo prizemlja. Kao da mu ponestane elana, šta li..? I to baš najviše po Novom Sadu.

Nikada neću dovoljno iskijati svoju podršku gradnji solitera u centru, na mestu oronule i padu sklone Komunalne banke ali u svoju odbranu imam da kažem da nisam znao da Mile stoji iza projekta. Uskoro će tri godine od početka gradnje, koja se uglavnom sastojala iz rušenja, a Pupinova a ustvari Putinova palata nikako da se bar malo pojavi iza dva metra visoke ograde.

Ja jako želim da za života opet posvedočim razvoju Novog Sada. Skoro trideset godina nisam video nešto novo, nešto što će istinski i lepo iznenaditi nekog ko nije bio u Novom Sadu od 1990. A Novom Sadu treba svašta. Jadan je i zaparložen.

Naprednjačka Srbija i ja se ne razumemo. Ja ne kapiram kako oni dolaze do ideja do kojih dolaze, čak i kad pljačkaški motiv ostavimo po strani. To je neki bizarni svet u kojem namerno nema logike. Kako dođe do toga da čovek kojem se izlila septička jama, pokupi svu lovu koju ima i odmah se zaputi da kupi novi, veći HD Smart TV?

Novom Sadu su potrebne ne-fensi a životno važne stvari. Atmosferska kanalizacija, mostovi, bolje rešenje za saobraćaj. Treba da se grade i moderne zgrade sa svrhom. Ali da se gradi kako dolikuje a ne kako Dodikuje.