Dobro jutro, Novi Sade, da li se sećaš?

"Ma šta mi uradili, ma šta mi govorili..."

Novosađani se sećaju...

Možda je potrebno da ih neko podseti, edukuje, ispriča priče od kojih će vam zastati knedla u grlu ili vas rasplakati, ali, ako ništa drugo, imamo taj Kej, spomenik "Porodica", a imamo i profesorku Mariju Vasić koja izvlači iz zaborava sudbine naših sugrađana koje nismo imali priliku da upoznamo, ne samo zato što su rođeni pre stotinak godina, već zato što im se život završio u januaru 1942.

Kada se takva upornost, istraživački duh i znanje udruže sa Reljinom rediteljskom "palicom" i ostatkom sjajne ekipe, a posebno sa savremenicima Racije koja se dešavala u Južnoj Bačkoj pre 82 godine, a i sa našim mladim sugrađanima koji su dali poseban pečat ovom ostvarenju, dobijemo "Novosadsko sećanje" koje je sinoć premijerno prikazano u novosadskoj Areni.

Kao i uvek kad se pred Novosađanima nađe novi film Aleksandra Reljića, ugođaj je potpun – od prilaska bioskopu ispred kog nas dočekaju poznata lica (ne javnih već "naših" ličnosti, naših prijatelja, komšija, ljudi koje viđamo "u gradu", a i "glumaca" aktuelnog ostvarenja), preko samog filma koji osvetli i istraži neki važan događaj, lik, pojavu... razgovora publike sa protagonistima (u kom juče nismo morali da "spuštamo glave" jer su pitanja i konstatacije stizale iz svih redova), pa do izlaska iz Arene kada rezimiramo, analiziramo, čestitamo, pričamo o svemu i svačemu, ali ipak najviše o ostvarenju koje nas uvek "izuje", pa se desi da sa filma koji traje manje od 80 minuta, kući krenete posle više od tri sata.

Većinu su nas, pored svega što smo znali i saznali o Raciji, najviše potresle suze jednog stogodišnjaka, a mene i – nepravda prema "herojima" iz Kovilja koji su, umesto spomenika za zasluge, dobili nadgrobni. 

A spomenik, nadamo se, nikada neće dobiti ratni zločinci.  

E, to je naš Novi Sad!  

Ako niste stigli na premijeru, film "Novosadsko sećanje" možete pogledati danas i sutra od 17.30, a u subotu i nedelju – od 17.30 i 19.20 časova

A ovo nije – ni Novi Sad ni Srbija (ili jeste?)

Od beleški koje su trebale da budu ovonedeljne teme, ali danas te "ptice neće poleteti", samo ću da spomenem:

• komentare na vest o hapšenju Nenada Pagonisa: od kritika na račun bivšeg kik-boksera do objašnjenja zašto je njegova bivša supruga "zaslužila" batine

• izjava ministra Lončara (nadimak znate) da bi građani trebalo da dobiju na uvid račun koliko košta njihovo lečenje

• polaganje cveća na Staljinov grob od strane potpredsednika vlade Srbije

• novi direktor BIA

• tajne službe koje prate Predraga Voštinića...

Jedno lepo sećanje 

Kada su Detelinarci prošle godine, u superćelijskoj oluji, ostali bez velikog platana koji im je duže od pola veka pružao hlad u Krfskoj ulici, komšiluk je odlučio da ne sedi skrštenih ruku...

Naglašavam, jer mnogi nisu videli to u tekstu (a piše) – prvo je na tom mestu "Gradsko zelenilo" zasadilo tri nova drveta, a u nedelju su oslikana i dva prelepa murala:

Dobro drvo nije zaboravljeno: Detelinarci dobili mural posvećen stradalom platanu (FOTO)

Slučajno znam da je ovaj kvart lep primer suživota Novosađana rođenih u Betaniji, ali i "onih drugih" i, naravno, nije važno gde je ko rođen, važno je da žive lepo, da se pomažu, druže, pa i da organizuju ovakve akcije, a i daju dobar primer ostalim sugrađanima.

Za kraj, u skladu s temom (i uvodom):