Endokrinolog o predijabetesu: Rana dijagnoza sprečava veće posledice po zdravlje
Izvor - N1 : Fotografija - ilustracija/pixabay.com
Stanje predijabetesa predstavlja ozbiljan rizik koji u čak 70 odsto slučajeva vodi ka razvoju šećerne bolesti.
Povišen nivo šećera u krvi najčešće ukazuje na dijabetes, ali ne mora uvek da znači da je bolest već razvijena.
Kada je glukoza iznad normalnih vrednosti, a ipak nedovoljna da bi se svrstala u dijabetes tipa 2 (jutarnja glikemija od 5,6 do 6,9 mmol/L), govori se upravo o predijabetesu.
– Predijabetes je uvod u moguće velike i nepovoljne promene po zdravlje. Upravo zato ovo stanje shvatamo kao šansu za prevenciju. Ako reagujemo na vreme, možemo sprečiti razvoj dijabetesa i posledice koje on nosi – objasnila je prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog iz Klinike za interne bolesti Kliničko Bolničkog Centra Zvezdara.
Dijabetes je hronična bolest koja pogađa gotovo sve organe, od srca i krvnih sudova, preko bubrega, očiju i nerava, pa do zuba i stopala. Zato je rana dijagnoza ključna.
Veliki korak ka boljem zdravlju su godišnja kontrola šećera u krvi i redovne konsultacije sa lekarom.
Jedna od deset odraslih osoba ima predijabetes, a da to i ne zna. Simptomi gotovo da ne postoje, dok posledice vremenom postaju ozbiljne.
Najugroženije su oni koji u porodici imaju dijabetes, kao i osobe sa povišenim pritiskom, gojazne osobe i žene sa sindromom policističnih jajnika, piše N1.
Dijabetes tipa 2, kardiovaskularni događaji, moždani udar, promene na krvnim sudovima, masna jetra i bolesti bubrega najčešće su posledice predijabetesa.
Pored merenja jutarnje glikemije našte iz krvi, važne su i dodatne analize u saradnji sa izabranim lekarom radi postavljanja dijagnoze, ukoliko postoji sumnja na predijabetes.
Predijabetes ne mora uvek da vodi u dijabetes. Male, ali dosledne promene u načinu života (zdrava ishrana, fizička aktivnost, kontrola telesne mase) mogu značajno smanjiti rizik, savetovala je doktorka.
Komentari
Još uvek nema komentara.